Анали Правног факултета у Београду

34

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Праћењем развојних линија броја студената правних факултета Србије на графикону 11, уочавамо типичне, цикличне, осцилације различите интензитете и смерове у кретању у пој единим временским етапама, а истовремено перманенхне дугорочне трендове раста. Упоређујући токове које формирају линије развоја запажају ce готово индентична понашања развоја укупног броја свих редовних и ванредних студената и развоја броја редовних студената иако ce учешће редовних студената временом Схмањује и данас своди на сразмеру 65% редовних према 35% ванредних, док су пре двадесет година редовни студента били заступљени са 73 на сваких 100 уписаних. И поред врло наглашених и честих осцилација и различитог темпа динамике у том развоју, крива броја студената обележава неколико одељених временских фаза развоја. Прва, од 1951.—1965. која се поклапа са етапом прве послератне реформе Правног факултета у Београду и коју карактерише наизменичан пораст и опадање броја студената из године у годину. Појаву ове колебљивости доводимо у везу са општим послератним приликама на подручју Србије, с вехШКОхМ ангажованошћу МхУаде генерације становништва на обнови и изградњи ратохМ оштећене земхъе и привреде и огрохмним порастохМ запослености у друштвенОхМ сектору. Наредни шестогодишњи период од 1956.—1961. године карактерише узлазна хшнија чија окомитост означава утростручење броја ефектива студената права из 1956. године. На овакав смер и техмпо кретања утицало je више фактора демографске, економске, а посебно образовне природе. 1962. година означава почетак нове етапе развоја коју одликује негативан, инверсии смер у развоју броја студената, a која са изузетком сасвим незнатног опорављења у 1966. траје до 1968. године. Међу факторима који су условили појаву негативиог тренда у ово,м периоду најутицајнији je онај општи демографски, мада се и реформским захватима у овом периоду мора приписати значајан удео. Од 1968. године до данас број студената правних факултета Србије расте веома нагло удвостручивши број у року од само четири године. Посматрајући кретање броја студената у секуларном тренду, долаэимо до закључка да je у протеклом периоду од двадесет година било 4.077 редовних и 6.020 редовних и ванредних студената и да je просечни годшшьи прираштај редовних студената у овохМ раздобхьу износио 202, а нешто преко 380 редовних и ванредних, заједно. За објашњење констатованих тенденцнја развоја и постигнутог темпа у том развоју биће од посебне користи познавање кретања броја сту дената по пој едишш правним факултетима чије ситуације показује графикой 111 сачињен да покаже ко je и како учествовао у развоју ефектива у овом високом шкох\ству и ко je je карактеристике носио тај развој. Пре свега, неколико битнијих карактеристика у развоју редовних студената.