Анали Правног факултета у Београду
49
OБРА3OВАЊЕ И ЗАПОШЉАВАЊР ДЙПЛОМЙРАНЙХ ПРАВНИКА СР СРБИЈЕ
Из самеравана ових категорија правника проистиче: да je данашни број запослених правника Србије већи само за 2.000 лида од броја активног становништва са завршеним правним факултетом које je регистровао попис становништва из 1961. године ( 15 ). Број запослених правника данас, у поре Вену са запосленим правницима у 1966. години већи je само за 1.800, иако су у периоду 1966 —1970. правки факултехи Србије дали двоструко већн број дипломираннх студената ( 10 ). Констатоване разлике изгледају на први поглед нелогичне и невероватне. Познаваоцу економске проблематике професионалне структуре становништва, меВутим, ова несхватљиво мала разлика измеВу данашњег броја запослених, броја активних становника и броја запослених правника пре шест година, као и негативна разлика измеВу броја запослених и свих дипломираних, није загонетка. Он их објашњава високим учешћем правника Србије у двема категоријама економске класификације као што су: „лица са личним приходом” и „издржавана лида”. Из података о школованом становништву Србије види се да je у првој категорији у којој су заступљени они који немају активно занимање већ живе од прихода из њиховог ранијег рада или активности неког другог члана њихове уже породице, затим од различитих облика друштвене помоћи или приватне својине, било близу 1.500 правника, од чега 90% пензнонера. Y групп „издржаваних лица” коју чине они који немају властитих прихода ни по ком основу већ их издржавају друга лица, попис становништва из 1961. године констатовао je 300 лица са завршеним правним факултетима меВу којима су домаћице чиниле половину. Нови демографски попис изведен 1971. године не омогућује упознаване са величинама и учешћима ових категорија правника, али судећи по већем броју скорашњих појава и кретања, умесно je претпоставити да број учесника ових категорија није мали и да je у порасту. Посебно je питање колики je број лица са завршеним правним фа'култетом отишао на привремени рад у иностранство? До сада објављенн извештаји о економској емиградији радне снаге не издвајају број ових лица, мада се може претпоставити да се у 2.646 лица са факултетскоад спремом који су пре одласка на рад у иностранство били: управно-адмиНистративни радници, руководеће особље и стручњаци, налази и известан број правника ( 17 ). После ових неколико показатеља најглобалније квантификације кадровске ситуације правника Србије, настојаћемо да у даљој анализи истакнемо и неке друге посебности које могу да буду од великог зиачаја као стандарди за самеравање стана запослености правника у времену, за преиспитиване однос'а понуде и тражне правничких кадрова и за сагледаване опште-друштвеног односа према нима. Ево неких најбитнијих;
(Г5) „Становништво са средњим и високим школским образовании према полису становништва 1961” и „Школовано становништво према школској спреми, активности и полу” СЗЗС, „Статистички билтен” 320, октобар 1964.
(1«) „Запослено особље према завршеној школској спреми”, „Статистички билтен” 490, СЗЗС, Београд, октобар 1967.
( 17 ) „Лица на привременом раду у иностраиству” према Полису становништва и етанова 1971. године, „Статистички билтен” СЗЗС 679, август 1971. године.