Анали Правног факултета у Београду

64

Аналй правног факултётА

Y својој кньизи Ad Quintum Mucium Помпоније пише: „Et non sine ratlone est quod Gains noster dixit, condici id in utroque casu posse dorninio”, (D. 45. 3. 39). Вероватно ce овај цитат односи на нашег Гаја, а не на Гаја Касија. Живот Гаја Касија дели добрих педесет година од живота Помпонија, тачније од времена у коме je књига писана. Помпоније пише у време када углавном нико више не цитира Гаја Касија навођењем само личног имена, тј. у време владе Антонина Пија ( : ' л ) Сам Гај je писао кгьигу са идентичним насловом Ad Quintum Mucium, вероватно пре 140 године ( 31 ). Помпоније je, пишући нешто касније свој коментар, цитирао и Гајево истоимено дело. Назив noster указује на блискост, на посебне односе. Тако ce ословмава учитељ или колета који ради у истој школи или у истом савету. Сцеволу Паул назива „наш" у неколико наврата, а познато je да му je био учитељ ( 3Ž ). Мецијан за правника Виндија такоВе употребљава noster (А- 35. 2. 32. 4), jep су били у истом царском савету у време Атонина Пи ja ( :!3 ). Да су Гај и Помпоније у пријатељским односима види се што и Гај цитира Помпонија наводећи само лично име. Y другој шьизи Институција (2. 218) он каже: „Sed Juliano et Sexto placuit etiam hoc casu ex senatus consulta confirmai! legatum... ” ( M ) За Јулијана, дакле употребљава nomen, jep je реч о уваженом правнику који у то време заузима високе положаје у државној управи, а за Помпонија само praenomen Sextus. Стога мислимо да je у праву Дернбург, који полемишући са Ашером, сматра да су ова два правника блиски савременици, чему се у. новнје време придружује Хоноре ( 35 ). Други пут срећемо Gains noster готово четири века касније. Y конституцији Imperatoriam maiestat ет редактори Институција помињу дела којима су се служили састављајући Институције, указујући нарочито на коментаре Gaii nostri. По свему судећи, састављачи једног уџбешиса, називају са noster човека који je први успешни писац такве врсте књиге, којом су се они вероватно служили за време схудија и чији je утицај на њих очигледан. Ово noster je приближно исте врсте које и оно које ученик додаје уз име професора.

др

О брад Станојевић

(30) Тако процењује Lenel, Palrngenesia, II том, стр. 59. (пздање из 1889).

(31) Према: Honoré, нав. дело, стр. 66 sq.

(зг) Honoré, нав. дело, стр, 4. (зз) Honoré, нав. дело, стр. 7.

(34) Било je мишљења да овај, иначе недовольно читак фрагмент, уствари гласи: ~Sed Juliano ex Sexto placuit . . тј. да je Јулијан прихватио мишљењс Секста. Y том случају не би била реч о Сексту Помпоннју, који je живео у исто време или нешто доцније од Јулијана, већ о Сексту Цецилију Африкану. Међутим, Штудемнуд je прсдложио читање на иаведени начин (више о томе: Dernburg, нав. дело, стр. 109. прим. 2).

(35) Dernburg, loc. cit. : Honoré, нав. дело, стр. 3 sq.