Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

појединих крајева земле и државе као целине као и да се новом поделом државе одговори „потребама државне администрације” ( 44 ). Приликом утврђивања бановинских граница каже се дале у Објашњењу Закона од 3. X 1929. полазило се од тога да границе буду природне, да се „искорисхе комуникационе и природне везе појединих крајева са појединим центрима” као и да бановине „као економске целине буду потпуно способне за живот”. ( 43 ) Међутим, прави разлози очигледно нису били ови о којима се говори у образложењу и објашњењу већ они које су врховн режима истакли говорећи о новој територијалној подели земље. Новом административном поделом земле истицали су владајући кругови избрисане су „историјске границе, те сметње националном формирању и развоју" ( 46 ) и поставлени су основи за „интегрално спровођење народног и државног јединства”. ( 47 ) Одмах по доношегьу Закона о називу и подели Кралевине на управна подручја владајући кругови диктатуре организовали су широм земле низ манифестација (зборова, седница општинских већа и градских одбораисл.) и тзв. „поклонствене депутације” којима je требало створити утисак да je подела на бановине наишла на позитиван одјек у земли одн. да je народ поволно примио нову административну поделу државе, ( 48 ) Поводом издавања Закона од 3. октобра одн. поделе државе на бановине југословенскп листови су донели низ извештаја и написа у којима се истине да je доношењем поменутог Закона створена база за развој Југославије на свима подручјима, да je тај акт прихваћен „у свима крајевима и у свима народним слојевима”, да све бановине имају подједнаке услове за развој ида су таквом „поделом државе на области отклоњенн. .. разлози за политике трзавице”. ( 49 ) - Према писању загребачких листова подела на бановине била je поволно примлена у Хрватској не само зато што су бановине представлале велике економске и управне јединице већ и из разлога што су „примиле нсторијско име, по бановима.” ( 50 ) Извештава-

(43) Краљевпна Југославија Њ. В. Крал. потписао je јуче закон којим се наша зе.мла проглашује Краљевином Југославијом Истим Законом Југославија je поделена на дсвет бановина Образложење Председшгка владе Политика, год. XXVI, бр. 7694. од 4. октобра 1929, I—l.

(и) Као нап. (37).

(45) Као нап. (37).

(4fi) Значајна седница миннстарског савета Претрес опште политичке ситуацпје Подвлачење југословенске надноналне и државне поли гике Политика, год. XXVII, 6р. 7959. од 5. јула 1930, I—l.

(47) Подбан г. МишовиН о корисности нове поделе Политика, год. XXVI, бр. 7727. од 7. ■ новембра 1929. стр. 4.

(4л) Видн, поред других, извештаје објавл.ене у „Политици" бр. 7696. од 6. октобра 1929, I—3; бр. 7697. од 7. октобра 1929, 2—2; бр. 7704. од 14. октобра 1929, 2—3; бр. 7738. од 18. новембра 1929, 3 —3. и у листу „Време” бр. 2795. од 6. октобра 1929, 1—1; бр. 2801. од 12. октобра 1929, 3—3; бр. 2803. од 14. октобра 1929, 3—3 п бр. 2811. од 22. октобра 1929. стр. 4—4. Видн, исто тако, нзвештаје објавлене у „Политици” и „Бремену" о доласку тзв. „поклонствених депутација" поједшшх бановнна у Београд и тьиховом пријему у двору.

(49) Одјек државне реформе Дела зем.ъа одушевлено позлравл-а почетак новог доба Одјек у нностранству Време. год. IX, бр. 2794. од 5. октобра 1929, I—l. До) Вили: Време, год. IX, бр. 2794. од 5 октобра 1929, I—l. и бр. 2800, од 11, октобра 1929, 4—4.