Анали Правног факултета у Београду

ЙРИЛОЗЙ

локалне самоуправе у областима и општинама представлало je први потез на пуху остваривања промена извршених нешто касније у административно-територнјалној подели земље и систему и надлежности локалних управннх органа. Нова управна подручја установлена су Законом од 3. октобра 1929. по којем je држава била поделена на девет бановина. Како су владајући врхови диктатуре прихватили и спровадили принцип националног унитаризма одн. „интегралног југословенства” приликом образована бановина није се водило рачуна о ранијим историјским целинама. Да бановине не би имале национален карактер, критеријуме за утврђивање њнхових граница представлали су економски и саобраћајни момента. Банови су као представници кралевске власти и шефови опште управе у бановини ■ имали, пре свега, за дужност да спроводе налоге и упутства одн. наређења централних органа власти. Њима су била „потчигьена сва надлешхва и ови органи опште управе у бановини” а поред тога они су вршили и „надзор над свима јавним властима и органима у бановини у погледу њиховог рада”. Истовремено, бан, срески и градски начелник (са функцијама среског начелника) потчигьени су били министру унутрашњих яослова кота je именовао и смењивао крал. Иако Закон о унутрашњој управи говори о општинама као „самоуправным властима” надлежним за вршење послова опште управе, оне нису могле представлати самоуправне ј единице јер су њихови органи били именовани од стране виших органа власти. Осим тога, општине нису имале своје сопствене надлежности већ су обавлале „на својој територији послове опште управе у пренетом делокругу’’ и то „по упутствима и под надзором среског начелника”. У становленьем нових управних подручја ко ja нису имала национални карактер као и новом организацијом локалних органа власти био je спроведен до краја строги централистички систем у Кралевини Југославији у којем су се сви локални органи налазили у пуној хијерархијској зависности од централних органа власти. Таква организација локалне управе требало je да обезбеди спровођење одлука централних органа и обавлање надзора над радом одн. извршењем тих одлука од стране органа власти територијалних јединица бановина, срезова и општина. И Устав Краљевине Јутославије од 3. септембра 1931. je прописивао да се општа управа у Кралевини врши по бановинама, срезовима и општинама. Критеријуми за утврђивање бановинских граница били су исти као и приликом доношења Закона о називу и подели Кралевине на управна подручја. Иако je Устав предвидео постојање и самоуправных органа у бановинама, ипак су ти органи били потчигьени бану представнику кралевске власти и шефу опште управе у бановини који je, између осталог, вршио и правку и политичку контролу над радом самоуправных тела у бановини. Међутим, ни таква Уставом предвиђена бановинска самоуправа није била спроведена у живот. За разлику од срезова у којима су постојали само државни управни органи, општине су биле организовано на начелу самоуправе али како у општинама нису постојали државни органи, то су самоуправны органи обавлали и послове тзв. пренесеног делокруга, при чему су били потчињени одређеним државним управним органима.