Анали Правног факултета у Београду

CYACKA ПРАКСА

би се догодити да одговор поднесе пуномоћник који нема положен правосудии испит. Ако би се од суда тражпло да рачуна са хипотезом да ће тужени за расправу да овласти пуномрћника, онда би требало тражити да суд узме у обзир и неке друге могуђности. На пример, кад позива законског заступника, требало би да. га упозори на нужност специјалног овлашћења за диспозитивне радгье. Слично и кад позива парничног пуномоћника који није адвокат нтд. Али ако ова дужност није посебно прописана, то не значи да она не постоји. Њен правни основ треба видети у чл. 10. ЗПП. Према оном што смо рекли, та дужност би, у случају о којем дискутујемо, настала у тренутку кад би суд констатовао да пуномойник који се појављује на расправи не испуњава услов из чл. 84. и 481, ст. 2. ЗПП. Y таквом случају треба, дакле, одложити расправу и у позиву странци на следеће рочиште указати на то да пуномоћник тај услов мора испутьавати ( 4 ). Но, при томе се не сме изгубити из. вида, да општа дужност поучавања, по изричном законском тексту, постоји само према неукој странци. Аоследно томе, одлагању расправе и поучавању. о квалификованости пуномоћника има места само ако странку вала узети као неуку. Ако то није случај, суд се није огрепшо о чл. 10, те се пресуда не би могла са успехом напасти из разлога што je повређена дужност поучавагьа и тиме учињена једна релативно битна повреда одредаба парничног поступка (чл. 343. ст. 1. ЗПП). Изгледа да став Врховног привредног суда има генерални карактер, тако да разликовање између стручне и неуке странке не би.имало значаја. Да ли треба поступити онако како. то Врховни привредни суд каже и кад je тужена страна правни факултет, правни институт или организација од крупнот значаја у привредном животу, која обично има своју правну службу са неколико правннка? Извесно je да се таква странка не може сматрати за неуку. 3. Месна надлежност за регресни спор по тужби осигуравајуће организације. По Закону о обавезном осигурању у саобраћају, исплатом осигуране суме односно накнаде у случају осигурања путника у јавном саобраћају прелазе на осигуравајући завод, до висине извршене исплате, сва права корисника осигурања на накнаду штете према трећем лиду које je по било којем основу одговорно за штету проузроковану несрећним случајем, осим према превозншсу који je закључио уговор о осигурању (чл. 13, ст. 1). Значи ли ова одредба и то да на осигуравајући завод прелази и право жртве да парницу покрене пред судом на чијем подручју je штета учињена (forum delicti comissi), или пред судом на чијем подручју жртва има своје пребивалиште ако се штета састоји у смрти или тежој телесној повреди која je проузрокована кривичним делом (чл, 46. ЗПП)? Врховни суд Словеније даје у свои решењу Пж 63/71, од 28. 5. 1971, одречан одговор. Исти одговор дају и објавлене одлуке које су нам познате ( 5 ).

(4) Дакле, странци, а не присутном пуномоћнику без квалификација. Овоме je заступание ускраћено и он не може да од суда прима к \знању било какву изјаву с дејством за странку.

(5) Решење Врховног привредног суда Сл. .220/66, од 5. 3. 1966, Билтен ВПС 1966/2; решење Вишег привредног суда, Загреб, бр. VII Сл 51/71 —2, од 1. 4. 1971, Одвјетник 1971/7—B.