Анали Правног факултета у Београду

CYACKA ПРАКСЛ

захтев за заштиту закоНитости, изразио схватање да patin je Донесена пресуда о издржавању детета нема правку снагу приликом доношења пресуде којом се брак разводи. Овом другом пресудом суд одлучује о издржаваньу деце независно од пресуде којом je то питање у претходној парници правиоснажно решено (30 1971—2—178). Y објављеном делу образложења наведена je као разлог за ово становиште одредба чл. 65. ОЗБ, по којој je суд дужан да пресудом којом изриче развод брака одлучи о чувашу, васпитавању и издржавању заједничке деце. Мишљење Врховног суда привлачи пажгьу. Треба се сложихи с тим да приликом изрицања пресуде којом се брак разводи суд није увек везан за правноснажну пресуду о издржавању (чл. 25. ЗПП). Али, питање je да ли je цитирани члан ОЗБ-а (еш, што je исто, чл. 408. ЗПП) довољно убедљив аргумент за становиште по којем суд том приликом ннје никад везан. Пресудом у парници у којој je предмет спора било издржавагье, правноснажно je одлучено у једном трајном односу према чшьеннчном стању које je постојало у време закључења расправе на основу ко je je суд одлучио. Та пресуда дејствује према свима органима, па и према свим судовима, све док у истом односу не буде донесена друга пресуда, којом се због измењених околности одређује други износ издржавања. Могућност такве измене изрично je прописана у чл. 66. ОЗБ. Извесно je да окружни суд, кад доноси бракоразводну пресуду, мора у ньу да унесе изреку о обавези издржавања. Садржина те изреке записи од тога да ли су се после доношења раније пресуде измешгле прилике од којих издржавање зависи. Суд je дужан да то у сваком случају проверава. Ако утврди да у том погледу није наступила промена ко ja би требало да повуче промену износа издржавања, он ће тај износ унети у изреку. Истовремено, он ће у образложењу бракоразводне пресуде навести да je тај износ ранијом пресудом правноснажно утврђен и да je проверавањем нашао да нису наступиле промене ко je утичу на висину износа. (Полазимо од претпоставке да издржавање по обе пресуде треба да плаћа исти родителе). Ако окружни суд, напротив, нађе да су се прилике битно изменило, он ће износ утврдити према новим приликама. Одлука о висини издржавања има у таквом случају карактер одлуке којом се мења ранија одлука, што треба на одговарајући начин да се изрази у образложењу бракоразводне пресуде. Становиште ВС Југославије може довести до тога да бракоразводном пресудом буде утврВен износ пздржавања независно од износа који.је окружни суд, као другостепени, утврдио два или три месеца пре тога у парници по тужби за издржавање, иако се могућности родителе нису ни уколико измениле. Посебна ситуација наста je ако у току парнице о издржавању буде покренута бракоразводна парница. У том случају суд треба у оној првој парници да застане са поступком. Ако се брачни спор оконча бракоразводном пресудом, суд ће тужбу за издржавање да одбаци по основу правноснажно пресуђене ствари. Ако се брачни спор не оконча разводом, парница по тужби за издржавање наставља се са оне тачке на којој je застала. 10. Допуна жалбе. ВС Југославије у својој пресуди Рев. 77/71, од 14. 5, 1971, заступа схватање да нове чињенице изнесене у поднеску који je предат по истеку рока за жалбу не могу бити узете у обзир од