Анали Правног факултета у Београду

253

ДИСКУСША

(либерализам, анархизам, „левичарство”, бирократизам, технократизам и низ других антисамоуправних снага које су удружене у нападу на основне правде и циљеве делања радничке класе). Технократизам и бирократизам стекли су велику економску моћ и сад покушавају да своју позицију, путем спреге и канала које имају, очувају. Да су процеси које je посебно либерализам омогућио несметано настављени, не би, вероватно, био далек пут до стања кад би се могло говорит о положају радничке класе који није далеко од оног у капитализму. Антисамоуправне снаге, найме, присвајају вишак вредности (вшпак рада) радничке класе и са њим самостално располажу, а то je управо основа за блокиране остваривања историјске улоге радничке класе. Према томе, ако покушам да кажем шта je друштвена основа Савеза комуниста Југослгшије, морам отворено рећи и ja у то неопозиво веру j ем да je то радничка класа, без обзира на њену, посматрано са тачке гледишта образована и квалификација, разнородну структуру (према неким статистикама 70% радничке класе чине физички, мануелии радници). Забринава, меВутим, чшьеница што су радници у последнем периоду све више напушгали Савез комуниста. Ми поново водимо и морамо водити битку да вратимо раднике у Партију. Мора се једном схватит а то целокупно досадашње искуство показује да само идејно јединствени и чврсто организовани Савез комуниста може успешно водити пролетерску револуцију, тј. бити искључиво (у смислу историјске мисије) раднички Савез комуниста. Ако стално будемо стављали на дневни ред темељна питана прелазног периода и одлучно се борили за нихово доследно остварене, не треба сумнати да ће се радници врло брзо вратити у Партију и да ће све више долазити до изражаја њихов огромни потенцијал, нихова свест која се и сама у револуционарним кретанима стално развија, као и нихова ослободилачка мисија. Према томе, све што се десило у последне време и што je запљуснуло Савез комуниста било je резултат тога што се Савез комуниста почео одвајати (а у неким срединама и 'одвојио) од своје основе. Тиме je био отворен пут не само за свемогуће деформације већ и за скоро несметано, врло широко, рафинирано, организовано и агресивно наступане класног непријатеља. Једна од метода рада противника самоуправног социјализма састоји се у настојану да радничку класу одвоји од Савеза комуниста, да je искључи из политичких токова живота друштва, да je ограде у релације да се бави само производном добара, али да ту границу не превазилази. Ако треба ценити по резултатима разно ja у последне време, онда се намеће само један закључак: после дни ко je неактиван и ко се показује као недорастао противник јесте класни непријатељ. Морамо, дакле, обновити и створити језгро ко je je у стану да себе стално усавршава да би као авангарда своје класе било у стану да мена свет око себе. При томе, квалитет мора да има пресудну улогу. Примаран je ход напред, али то не значи, нити може значит, да са неприхватљивом прошлошћу не треба одлучно рашчишћавати и рашчистити. Напротив, jep je и то услов прогреса.