Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

Hellmer Joachim: KRIMINALITÄTSATLAS der Bundesrepublik Deutschland und West-Berlin. Ein Beitrag zur Kriminalgeographie. Bundeskriminalamt, Wiesbaden, 1972. POLIZEILICHE KRIMINALSTATISTIK der Bundesrepublik Deutschland 1972. Bundeskriminalamt, Wiesbaden, 1973. Атлас криминалитета и полнцијска статистика криминалитета побуђују посебан интерес, јер и географија криминалитета и статистика криминалитета представљају важне ослонце у праћењу и проучаваау кривичних дела и других видова кривичног неправа. Уз то je веома мало дела из области географије криминалитета, а кад je реч о статистици срећемо се поглавито са судском статистиком кривичних дела. Приликом осврта на Хелмеров атлас криминалитета и полицијску статистику криминалитета Савезне Републике Немачке није тежиште на конкретним сликама и датам бројкама, наша пажња je посвећена прилазу и задацима, методима и могућностима ових двеју дисциплина географије криминалитета и стати стике криминалитета. Хелмер дефинише географију криминалитета као науку о регионалној расподели криминалитета, о факторима криминалитета и о регноналним разликама у борби против криминалитета. Одмах je истакнуто и да она служи утврВиватьу регаоналних тежишта криминалитета и локализацији криминогених фактора посредством проучаватьа криминалитета с обзиром на његову месну расподелнвост, особеност и развој. Аналитичкн виђен предмет географије криминалитета чинили би (а) обим, структура и кретање криминалитета у једном одреВеном географском подручју; (б) фактори месног формирања криминалитета и меВусобне повезаности природних, психолошких, социјалких, економских и културних дата; и(в) подаци о сузбијању криминалитета у одређеним географским областима. С овим нам je Хелмер показао и свој прилаз изради атласа криминалитета. Што се тиче метода Хелмер бележи и примењује „студије подручја”, статистички метод и биографски метод. Приликом примене статистичког метода Хелмер се по правилу служи полицијском статистиком криминалитета с обзиром да je она по своме захвату' и домету најдалекосежнија. Имајући пред собом нстраживање у Савезној Републици Немачкој, аутор се пажљиво задржао на месној расподели криминалитета, временским оквирима, избору деликата, локализацији и подацима о сузбијању криминалитета. После овог уводног излагања срећемо се са концептним казгшањем и картографским презептирањем криминалитета, кривичног гоњења и фактора криминалитета у Савезиој Републици Немачкој. Сваки увнд у ову књигу биће од користи и теоретпчару и практичару. Кад je реч о статистици криминалитета вала имати на уму разликовање полицијске статистике, статистике кривичног гоњења, судске ста-