Анали Правног факултета у Београду

IN MEMORIAM ДР МИЛАН БАРТОШ

Само две године пошто се опростио, у овој истој згради, од студената свога Правыог факултета, умро je професор Милан Бартош. Он се гада опростио од нас на начин и са речима којих ћемо се вечито сећати, јер их je изговорио човек који je оличавао лудску величину и доброту. Данае се ми опраштамо од њега са захвалношћу за све оно што нам je дао и за све оно што нас je научно. Ретко je име, као што je име проф. Милана Бартоша, које за тако широк круг л>уди означава скоро несхватлив обим и разноврсност делатности, одушевлеле у сваком послу, помоћ сваком сараднику, подстицај сваком почетнику, хуманизам и другарство према човеку. А то je постојало у проф. Бартоша, засновано и изграђено његовим научним радом и његовом скоро свакодневном делатношћу на многим пословима у нашем друштву. Као научник, проф. Бартош je био изванредно поливалентан по тематици, систематичан по аргументацији и идејно определен по схватан>има и оцени ствари којима се бавио. Бројне су области правке науке којима je он посвећивао своју пажњу и у којима je заорао бразду или изградио велелепиу грађевину. Две нарочито: она Међународног јавног права и она Међународног приватког права. У првој, проф. Бартош je био, и то не само у нашој земљи, један од првих научника који je осетио, разумео, прихватио и борио се за примену и остварење како нових односа у меВународној заједници која се изграђивала y Уједињеним нацијама, тако и новог права на којима би се могла заснивати и развијати управо та међународна заједница. На таквом приступу je засновано и написано његово највеће систематско дело „Међународно јавно право”, од Kojer je објавлено три књиге, тако да je оно остало недовршено, пошто му није била пружена могућност да свој пуни наставни рад настави и заврши управо на томе предмету. На таквом приступу су изашли из његовог пера стотине студија, чланака и написа о многим најактуелгшјим питањима међународног права. А нема ни једног актуелног питања о којем он није изрекао своје мишљење, и то отворено и бритко, аргументовано и борбено. Наведимо, примера ради, само нека: питанье ратних злочина, немачке репарације, Коминформ и меВународно право, одговорност и слобода информација, тршћанско питање, прерастање права на самоопредељење из политичког у правни принцип, правки аспект мирне активне коегзистенције држава, кодификација дипломатског права, концепција „чисте кодификације” као кочница прогресивног развоја међуиародног права, нове државе и међународни уговори, савремено хуманитарно право, дипломатија ad hoc, итд. А то све управо у моменту када су ова питања била „горућа” на међународном плану, и по правилу нова, тако да су радови и иступања проф. Бартоша били често, у нашој земли и у иностранству, знача ј ни показатели за њихово решавање. Y томе погледу, такав рад, таква актуелност и таква борбеност у ставовима као што je све то одликовало личност и научни рад проф. Милана Бартоша, представлају јединствен случај не само у