Анали Правног факултета у Београду

273

IN MEMORIAM

другачије разумети да je то био човек који je био, само две деценије, и професор Правног факултета, и дирестор Института за међународну политику и привреду, и главны правый саветник и амбасадор у СИП-у, и секретар и потпредседник Српске академије наука и уметности, и члан Комиcuje УН за међународно право, и потпредседник Државне комисије за ратне злочнне, и скоро стални делегат на свим међународним скуповима, посебно на заседањима УН, на поморским конференцијама итд. А свуда je био цењен од свих, па и од оних који се са њим нису слагали. Уза све ово, чак можда у основи свега овога, Милан Бартош je остао професор у пуном смыслу те речи. И то више него што би то могло да изгледа с обзиром на све друге функције које je обављао. А то значи он je желео да пружи помоћ другима, да развије желу за научным радом у других, да се радује успеху и резултатима других, да се залаже да буде што више људи који научно раде и темел>итије мисле о стварима. У томе je успевао, и то му je причињавало највећу животну радост. Био je задоволан ако су млады луди показывали напредак, и осећао се све јачим уколико су његови ђаци постајали самосталнији. Зато смо, смрћу проф. Милана Бартоша, изгубили и научног радника, и изванредног организатора, и бриљантног заступника интереса наше земле, али поврх свега и изнад свега изгубили смо једног велнког и правог професора.

Проф.

Борислав Т. Благо јевић

ДР МУСТАФА КАМАРИЋ 1906—1973.

Y саобраћајном удесу, у Аустрији, 6. новембра 1973. године, на повратку са службеног пуха из Француске, заједно са супругом, смрт je трагично и прерано покосила др Мустафу Камарића, редовног професора Управног права на Правном факултету у Сарајеву. Његова смрт je ненакнадив губитак не само за његовог сина јединца и породицу и његов Факултет, већ за читаву друштвену заједницу а посебно за југословенску правку науку. Професор Камарић није био само изванредно савестан професор већ један од најугледнијих наших правника који je својим увек темељким радовима доприносио развоју правые науке а посебно науке Управног права. Његова посебна одлика била je да je увек складно повезивао теорију са праксом у налажењу решења за сложене друштвене односе који су се појављивали у друштвеној пракси. Тош од времена својих студија на Правном факултету у Београду, на којима се истицао као изузетно обдарен и савестан студент, под утицајем својих професора а посебно проф. др Михаила Илића, др Мустафа Камар ић упућује своју стручну и научну делатност у правду повезивања теорије и праксе. Његова прва служба у Аржавном савету, у коме je такође запажен својим студиозним радом, обогатила je његово правничко образовање и допринела да се што више истину његове одлике савесног правника, способног за потребне суптилне анализе и налажења неопходних синтеза у тражењу решења за сложене друштвене односе у области Управног права. Рат je прекинуо његов рад у Државном савету. Отпуштен je из службе. Пошто покушај пријатеља из Београда да спрече његово отпуштање није успео, одлучио je да се врати у свој завичај. Као адвокат у свои родном месту у Грачаници (БиХ) у току рата активно се укључује у Народноослободилачки покрет и врши дужност председника илегалног Народноослободилачког одбора све до ослобођења. После ослобођења развио je своју делатност у Законодавном о делену Председништва владе Босне и Херцеговине где je његова сарадња била драгоцена. Сложении зададима припреме новог законодавства, сво-