Анали Правног факултета у Београду

378

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ског сузбијања криминалитета ( 6 ) и сагледан допринос разних наука овој борби против криминалитета ( 7 ). Прве речи приликом отварања симпозијума опомшьу и скрећу пажњу на то да употреба електронске обраде података не сме да постане сама себи сврха, да се службеници кривичне полиције не смеју да преобрате у робове машина и да се иза нагомиланих података налазе лица и њихове судбине које компјутер не може никада исцрпно да опише (Dr. Rutschke, с. 11). Однос између човека и машине потпуно je јасан и одређен. Нешто касније у току симпозиума ово нам врло лепо казује и Ј. Ј. Daunt (Вашингтон, САД), цитирајући Хувера, бив. директора ФБИ, да приликом развијана електронских система за обраду података морамо стално да имамо на уму да je рачунско постројење само оруђе у рукама човека, а никако његова замена за одлуке које он мора сам да донесе. Успех система информација зависи од тога да ли нам je пошло за руком да га употребимо како вал>а (сл. 245). Студије и реферати са симпозијума могу се поделиги на оне који нам износе циљеве увођења електронске обраде података, савремено стање ове службе у земљи домаћина и неким страним земљама, као и оне који се баве пој единим питанима електронске обраде података и применом ове обраде. Домаћин нам je у посебним рефератима изложио увођење и стање електронске обраде података у Савезној управи кривичне полиције и управама кривичних полиција појединих земаља и градова (Баден-Виртемберг, Баварска, Хесен, Доња Саксонска, Северна Рајна Вестфалија, Рајнска Пфалц, Сарска и Шлесвих-Холштајн; Берлин, Бремен и Хамбург). За нас je овај децентрализирани систем полиције од интереса с обзиром на однос који имамо између савезних, републичких и покрајинских органа унутрашњих послова. Овај интерес захвата не само питана надежности и опреме, већ у вези са електронском обрадом података и тематику каталога података, кодирања, даљинске обраде података, ј единства, ефикасности и др. Електронска обрада података уведена je за полицијске потребе у области трагања, где у првом реду долазе у обзир информације у вези са потрагом за лицима и моторним возилима. Но, ово je само груба анотација практичне примене електронских ypebaja. За ближа сазнања морају се читати сами реферати и друга стручка литература. Многе могућности су тек у фази испитивања, а неке од них се налазе у пробвој примени. На симпозијуму су поднесене и посебне студије о даљинској обради података, о могућностима електронске обраде у области дактилоскопије, о изградни савезног централног регистра, о аутоматизацији централног регистра за .странце, о изградни система правних информација и др. Овде налазимо не салю изобиље теоријских разматрања већ и многа практична решена. Од страних гостију изложена je примена електронске обраде података код полиције нихових земаља, найме у Аустрији, Шведској и Сједињеним Америчким Државама (Мичиган, Канзас Сити и Вашингтон). Најзад пред нама je и студија о електронској обради података и криминолошком истраживану у светлу аспеката криминалне политике од Е. Стефана. Аутор je присталица корисности електронске обраде података и у полицијском раду и у криминолошком истраживану. Полицијске збирке података су погодне да допринесу актуелном сузбијану кримина-

(б) W. Heini: Zur Situation der kriminalpolizeilich orientierten Forschung in der Bundesrepublik Deutschland. S. 9—12 (u Grundlagenforschung und Kriminalpolizei). H. Gallus: Kriminalistisch-kriminologische Forschung im Bundeskriminalamt (u časopisu Kriminalistik. Heft 12/1972, S. 578—581).

(t) Prof. Dr. Friedrich Geerds: Verbrechen und Verbrecher als Gegenstand der Forschung. Über den Beitrag der Wissenschaften zur kriminalpolizeilichen Verbrechensbekämpfung in Vergangenheit, Gegenwart und Zukunft S. 13—39 (u Grundlagenforschung und Kriminalpolizei),