Анали Правног факултета у Београду

365

ПРИЛОЗИ

повреду права на идентитет (што je посебно важно код комплекса информација, нпр. биографског дела). Могу се, даље, износити о особк нетачности комбиноване истинитим догаВајима, но само ако се то стави до знања ( 104 ). (МеВутим, када се у један измишљени оквир уносе по ј едини стварни догађаји, морају се истинито приказати) ( ш ). Ни нетачно приказивање лида из уског породичног круга, ако се не преноси даље, не би било санкционисано ( 106 ). Повреде нема ни ако je описани пристао на нетачно приказивање ( 107 ). Упоређујући сукобљене интересе ( 103 ), од којих je један увек интерес субјекта да буде адекватно приказан, у неким ће случајевима тзв. општи интерес (начелно, иначе, усмерен на истинито саопштавање) оправдати нетачно приказивање. Тако ће интерес уметности учинити на нпр. у хумору, сатири, уметничкој фотографији, карикатури садржано одступање од стварности није повреда права на идентитет, ако су испуњени даљи услови да je видл>иво да je реч о тим облицима уметности ( 109 ) и да није прекорачена допустива уЈметничка слобода ( 110 ). Повреда права на идентитет постојаће, дал>е, једино ако je могуће индивидуализовати особу на коју се односи нетачно приказивање. Није довољно да она себе препозна, него да су и други (просечни адресата или круг лица који je познаје) у стању утврдити да je реч о њој ( lu ). Како се нетачно приказивање мора индивидуално односити на лице, тзв. конструкта културе ( 11а ) не легитимишу њима обухваћене особе као повреЬене. (д) Перспективе права на идентитет (аутентичност). V свему осталом носило би право на идентитет карактеристике личних права уопште: апсолутног je дејства, незастариво, незаплењиво, није отуђиво, не може га ce одрећи, ненаследиво je, стиче ce рођењем, ужива постморталну заштиту, у случају повреде штити ce грађанскоправним средствима ( 113 ). Судбину тако хтрофилисаног (или неког другог, различитог од овде предложеног) модела права на идентитет определиће наше ново граБан-

(104) Тако у вези права на приватну сферу Н. Hubmann: Der zivilrechtliche Schutz der Persönlichkeit gegen Indiskretion, JZ 1957, S. 526, Исти: Identität, S. 167.

(юз) Тако P. A. Lalive: Le romancier et la protection des Intérêts personnels, Genève, R. Schumacher: Presseäusserung, S. 109.

(106) У истом смислу за друга лична права Е. Helle: Schutz, S. 1331, а за право на идентитет Н. Hubmann: Identität, S, 167.

(ют) Тешко je замислити случајеве у којима би дошли до примене остали могући основи искључења противправности радње повреде, као стање нужде, нужна одбрана, службена радња.

(loa) О том поступку уопште, види Я. Hubmann: Grundsätze der Interessenabwägung, Archiv für die civilistische Praxis, 1956, S. 87ff, P. Jäggi: Fragen des privatrechtlichen Schutzes der Persönlichkeit, Zeitschrift für Schweizerisches Recht, 1960, S. 133 a ff, 211 a ff, E. Helle: Schutz, S. 20ff, 122 f.

(109) Слично у вези повреде права на част и утлед F. Riklin: Eingriffen, S. 141.

(но) Тако у погледу осталих личних права В. Schaper: Die Darstellung von Personen in Filmblrichterstattung und Spielfilm in zivilrechtlicher Sicht. Mainz, 1958, S. 43f. G. Leim veber: Grundfragen des Rechts am eigenen Bild, GRUR 1967, S. 240.

(tu) Исто за повреду других личних права Е. Helle: Schutz, S. 18.

(на) Нпр. исказ „Црногорди нису музикални”, „ШкотланЬани су шкрти”. О конструкту културе види G. Allport: Склоп и развој личности, Београд, 1969, стр. 216.

(из) Међу н,има су у ту еврху посебно подесни право на опозив и право на исправку.