Анали Правног факултета у Београду

МеВутим, број страница и број предмета не може се повећавати у недоглед. Енглески лекар и педагог Пикеринг написао je: „Ава су принципа педагогије; a) немојте предавати сувише предмета и б) оно што предајете, обрађујте темељно” f 1). Нама je једно време средња школа слала Ваке који су о свему имали појма, а ништа нису заиста знали. Имам утисак да се сада ситуација нешто побољшала. Како ускладити ову протнвуречност, како све ове потребе сместити на Прокрустову постељу педагогики оптималног и дозвољеног оптерећења? Чини се да je j едини излаз у увођењу већег броја опционих предмета. Тако се у свету и ради. Овакав систем, наравне, може имати и незгодних страна, постоји бојазан да ће се студенти опредељивати за лаке предмете, а избегавати теже, да нећемо имати потребно наставнике и слично. МеВутим има начина да се већи део ових невоља избегне. Могу се предмета: груписати тако да студенти треба да изаберу један између приближио истих предмета по тежини. Или се могу рангирати тако да сваки предмет не доноси иста број поена, као што je нпр, случај на Њујоршком и неким другим правним факултетима у Америци, где студенти само мањи део предмета морају учити, а остале бирају тако да накупе одређени бфој поена (кредита), с там што неки дају један, други два или три кредита ( 2 ). Али нека чак и остану ови недостачи. Нека се за одреВени предмет определи три или пет студената. Зар није од непроцениве користи и за науку и за праксу да постоји предмет, да живи, да постоји уџбеник који судија, адвокат или правник из праксе може консултовати, да постоји дисциплина на последипломским студијама ко ja се може одабрати, због које ће се можда неко и определити за наставак студија? 3. Иако о потреби реформисања говоримо већ шест година (од 1968), иако су неки људи у одговарајућим комисијама на томе предано радили, ипак се стиче утисак да ће онај основни посао, у којем треба сви да учествујемо бити некако на брзину обавл>ен. Нама није потребна реформа у којој Be сваки заузети бусију иза свог предмета, не препуштају&и ни стопу територије, тако да Be резултат бити последица односа снага (снаге за катедром, снаге у науци, a још више у невидљивом преплитању веза и утицаја који се стичу безименим уговорима типа facio ut facias, (и то уз црну кафу). Y таквој реформи страдаВе они најслабији. Ми морамо да паправимо не један или два потеза, веВ програм, једну реформу с погледом на будуВност. Иначе имамо доста решена која већ прекосутра не ваљају. Иако je тачно да смо друштво са можда највећом динамиком у Европи, ипак није све у томе. Пре петнаестак година у Београду су за релативно кратко време на раскрсницама изменена три типа семафора. А а ли je то само због пораста саобраВаја или због неукости оних који су о семафорима одлучивали? Ми правимо у новим насељима улице за данас које Be веВ сутра бита преуске (Карабурма). Y там променама „с оком загледаним у будуВност” ми не можемо избеВи и неке спутаности, па и кадровску спутаност. Али не треба ни до-

(1) Пикеринг, Изазов образована, Београд, 1971, стр. 92.

Р) В. Станојевић, Правке студије у САД, Анали Правног факултета у Бгд,, 1969, бр. 5—6, стр. 674—677.

503

ДИСКУСША