Анали Правног факултета у Београду

514

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

купцу, то се у пракси обично на њега примењују правила о одговорносхи која важе за продавца и то путем аналогије. Аналоша примена правила о одговорности продавца за недостатке ствари правда се сродношћу обавеза продавца и произвођача и заједничким циљем који се тиме постиже. Y својој студији аутор указује и на то да ни положај продавца (трговинске организације) није најповољнији у односу на произвођача (фабриканта). Пошто трговац нема довољно стручног знања из области технике и технологи)е, нити je у могућности да сам провери квалитет произвола који набавл>а, њему једино остаје да се ослони на поверење које има према свом снабдевачу. Са друге стране, он се користи таквом ситуацијом па се од купца брани ограничении или искључењем своје одговорности за недостатке на продатој ствари. Он то постиже на тај начин што купца упућује, кад му се овај обрати, на произвођача. Пошто по слову закона произвоВач није обвезан према крајњем купцу да одговара за недостатке својих производа, то се његова одговорност у пракси подвргава или правилима о одговорности продавца предвиВене законом или обичајима који владају у области промета. A обичај je свео одговорност произвођача само на обвезу отклањања недостатака који се покажу у одређеном року након преласка ризика. Имајући све ово у виду аутор je приступио анализи правног режима одговорности продавца и произвођача за недостатке ствари у свом праву, па je покушао да пружи нова решења у погледу одговорности за недостатке при продаји на мало. Аа би у својој намери успео, аутор je проучио три основна питања: питање законске одговорности продавца у недостатку било какве уговорне клаузуле о својој обвези за случај продаје ствари са недостатком; питанье значаја и садржине клаузуле код уговора о продаји којом се продавац ангажује да купцу отклони евентуалне недостатке на ствари, и питанье гаранта)е произвођача (фабри канта) када није непосредно страна у уговору о продаји. Разматрајуђи поставлена питања аутор je дао своје опште закључке о њима и понудио предлоге у погледу измена правног режима одговорности за недостатке ствари код уговора о продаји у швајцарском облигационом праву. МеВу значајнијим предлозима које je аутор понудио у својој студији треба истаћи следеће. Када je продавац обећао купцу оправку ствари, треба сматрати да се тиме није ослободио својих обвеза по основу општих правила о одговорности за недостатке ствари, осим ако их je изрично исклучио или су оне постале застарело. Треба узети да утоворна клаузула о оправци ствари само обвезује купца да пружи прилику продавцу да уклони недостатке пре него што прибегне санкцијама из правила о законској одговорности продавца. Уговорна клаузула ко) а садржи обећање продавца да бесплатно оправи ствар треба да садржи и гарантии рок. Овај се рок има сматрати роком за откривање недостатака и истицање приговора. Ако je он краћи од законског рока застарелости, има места да се претпостави да станке нису хтеле да скрате законски рок застарелости. Што се тиче произвоВача (фабриканта), ако своје произволе пласира на тржиште посредством искључивог продавца који je продаје под „фирмом” произвоВача, тада фабрикант треба да одговара крајњем купцу и у одсуству кривице за стварну штету коју je овај претрпео збон недостатка који се може приписати фабриканту или његовом трговинском заступнику. МеВутим, фабрикант ће бити дужан да обештети прибавиоца за сваку штету ако не успе да докаже да му се она не може да припише у кривицу. Своју одговорност проиэвоБач не може ни да ограничи ни да искључи, а одговорност искључивог продавца je субсидијерна произвоВачкој одговорности. Решена ко) а аутор предлаже у погледу измена правног режима одговорности продавца и произвоВача за недостатке ствари код уговора о продаји на мало имају за цнь да укажу на потребу да се законским