Анали Правног факултета у Београду

САМОУПРАВНО AУTOHOMHO РЕГУЛИСАЊЕ ОДНОСА У УДРУЖЕНОМ РАДУ

I Самоуправно уређивање односа у области рада започиње развитком самоуправљања и посебно овлашћењем радним органшацијама да се регулишу односи расподеле. Тиме се у нашем радном праву, и у нашем праву уопште, појављују нови извори права. Истовремено закони и друш државни акти мењају свој карактер и садржину и добијају .друга значај. Taj развитак je oно сасхавни део процеса који je довео до уставних амандмана и нових уставних решења. Самоуправно уређивање односа као и укупан самоуправни развој прошли су одређене фазе развитка које су пратила одређена а и различила схватања и туманен, а а исто тако и називи за тако створено ново право. Тако се најчешће говорило о нормативно ј делатности радних организација (шли радних заједница), унутраппьем законодавству радних колектива, аутономном регулнсању, аутономннм општим актима и др. Ипак, треба узети да je најадекватнији назив аутономно регулисање односа рада односно сада аутономно самоуправно регулисагье односа у удруженом раду. Овај назив истине аутономност радника у основним организацијама удруженог рада, и то њихову самоуправну аутономност у самоуправно удруженом раду, чиме се ова аутономност разликује од досада познатих аугономија у правном регулисању. У сваком случају, то није аутономност некакве апстрактне самосталности a најмање могућност самовоље и аутархије да се чини било шта већ je то аутономија непосредног и равноправног уређивања права и обавеза у организацијама удруженог рада (чланови 1. и 3. Закона о међусобним односима радника у удруженом раду) С 1 ). Самоуправно аутономно регулисање односа у удруженом раду се не може, то треба посебно истаћи, никако схватити нити тумачити као регулисање односа у којем je дозволено све што изричито није забрањено.

(*) Приступно предавање одржано 25. октобра 1973. г. на Правном факултету у Београду.

(1) Закон о међусобним односима радника у удруженом раду, Служ. лист СФРЈ бр. 22/1973.