Анали Правног факултета у Београду

489

СУДСКА ПРАКСА

суда су касаторне природе. Y спору пуне јурисдикције предмет спора je индивидуална правка ситуација и суд располаже овлашћењима са којим располаже и орган управе у тој ствари, суд решава саму ствар. Y управном спору расправљају се спорые ситуације настале из управноправног односа када je управним актом повређен закон на штету или у корист појединца или правног липа, или ког другог субјекта у том односу. Сам, пак, управни акт je истовремено израз и доказ тог правног односа. Разлози за поншитавањг управног акта. Ради обезбеђења принципа законитости у раду органа управе, организација удруженог рада и других самоуправних организација и заједнида, када у вршењу јавних овлашЬ.еньа решавају појединачним управним актима о правима и обавезама граЬана, организација удруженог рада, и других организација и заједница, у плану 10. Закона о управним споровима прописани су разлози (causa petendi) на темељу којих се може y управном спору побијати коначни управни акт и пресудом суда ништити управни акт са таквом правном грешком. Разлози незаконитости управних аката могу се углавном сврстати у пет трупа и то: повреда материјалног правног прописа, незаконитост у циљу и евреи, односно злоупотреба овлашћења; грешка у форми управног акта; грешка у процедуры на основу које je донет управни акт; грешке у чињеничном стању и повреде правила о надлежности. Ти разлози се могу даље сврстати у две веће трупе, у трупу материјалноправних и трупу формално-правних разлога. V прву трупу, у грешке материјално-правне природе спадали би повреде материјалног прописа и незаконитост у циљу и евреи, односно прекорачење овлашћења, а остали разлози спадали 0н у другу трупу, у трупу формално-правних грешака. Грешке материјално-правне природе увек утичу на материјалну правилност диапозитива управног акта и када се оне отклоне у поступку после поништаваньа управног акта са таквом правном грешком диспозитив новог управног акта увек je друкчије садржине. Разлози формально правые природе не утичу увек на материјалну исправност управног акта. Када се отклоне повреде правила поступка (формалне грешке) диапозитив новог решења може бити исти као и диспозитив поништеног управног акта. Исто то може бити и код репарирања правила о надлежности. Наиме, стварно и месно надлежни орган управе може на исти начин решити ствар као што je то учинио и ненадлежни орган диспозитивом управног акта које je суд поништио у управном спору због ненадлежности. Чињенично стање je реални супстрат на који се примењује одговарајућа норма, те настаје, мења се или престаје правый однос. Услав je за правилно решена правног питања, ако je некад нарочито у негативных управних аката исправка чињеничие грешке без утицаја на друкчије решенье ствари. Нпр. странка je одбијена од права на старосну пензију јер не испуњава услове стажа осигурања и године живота. Y hoboa-i поступку утврди се да испугьава услове у погледу година живота али не и у погледу стажа осигурања и диспозитив новог управног акта биће опет исти, захтев за право на старосну пензију биће одбнјен. Посебну пажњу практичара привлачи питанье према коме процесном и материјалном пропису суд цени законитост коначног управног акта, од-