Анали Правног факултета у Београду

547

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ ЈАЛТЕ

радње.” ( 2ä ) Економски интереса САД у односу на Балкан, додаје се даље у истом документу, „уопште узевши састоје се у брзом повраћају ка трговини на мултилатералној осыови”. Y другом делу материјала, који садржи препоруке за политику САД у односу на Балкан, констатује се да свака балканска земља представља сепаратни проблем, па отуда и сепаратне тезе о њима. Међутим, експерти из Министарства указују посебно на два питања која заслужују пажњу, будући да могу имати одраза на цео јужни регион Европе. Наиме, „пројекат за унију измеВу Бугарске и Југославије и агитацију за интеграцију Македоније. Оба ова питања у ствари укључују разматрање шеме за балканску федерацију. Британска влада нас je управо информисала да би поздравила такво груписање које би укључило савезничке и непријатељске државе и по могућности и Турску, али неће бити за стварање једне искључиве уније или федерације која би укључила само Јутославију и Бугарску, будући да би то отежало шире груписање, изоловало би Грчку и угрозило њене позиције. Y погледу Македонке британска влада je вољна да пристане на формирање македонске државе као федералне јединице у Југославији, али само на територији која je и раније припадала Југославији, оставлзајући делове бугарске и грчке „Македоније”, односним земљама. Британија je такође обавестила о овом ставу Совјетску владу”. ( 26 ) На крају овог документа констатује се да су размишљаља у Министарству иностраних послова САД „на линији британских схватања”. Y званичним документима са Јалте објављеним много година после Јалте, а ни у заврпшом коминикеу са Конференције који je одмах oио доступан јавности, нигде нема ни речи о интересним сферами. Југославија се помшье само у вези са споразумом Тито-Шубашић којег би одмах требало извршити и об'разовати једну нову владу на основу тог споразума. Y погледу бугарско-југословенских односа констатује се да je дошло „до измене гледишта по питагьу пожељности једног југословенскобутарског уговора о савезу. Било je спорно да ли се у једној држави која се join налази под режимом примирја може дозволити да закључи један уговор са другом државом. Господин Идн je предложио да се бугарска и југословенска влада обавесте да се то не може одобрити. Господин Стетиниус je предложио да британски и амерички амбасадор расправе даље ствар са господином Молотовом у Москви. Господин Молотов се сложно са предлогом господина Стетиниуса.” ( 27 ) МеБутим, у извештају који je Рузвелт поднео Конгресу о резултатима конференције помињу се „тешко дефинисане идеје о сферама утицаја, неспојиве са базичним принципима меЬународног права.” Говорећи са одушевљењем да су се изјаловиле и последнее наде Хнтлера о распаду коалиције, затражио je од Конгреса и америчког народа да потврди резултате Кримске конференције. Рузвелт je закључио речима: „Уверен сам да на основу споразума постигнутог на Јалти Европа ће бити много ста-

(25) Ibid, Briefing-Book Papers, January 1945.

(26) Ibid, Briefing Book Paper, General Balkan Policy, Jan. 1945.

(27) Ујед. Нац. Збирка док. . . стр. 54—55.