Анали Правног факултета у Београду
858
АН АЛ И ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
могућности: да задрже уговор на сназы онакав какав je био у време ранијих прописа или да сдоразумно, ако то налаже њихов интерес, утврде нову садржину уговора, сагласно одредбама измењеног закона. Поред ових одредаба постоје и друге у различитим законима, које иностраним партнерима пружају гарандије у погледу трансфера дела добити у иностранство, на основу заједничког пословања са домаћим организацијама удруженог рада, односно потврђују право страног улагача из уговора на повраћај вредности уложених средства и слично. ( 7 ) Оваква одређеност и недвосмисленост у изражавању законодавца, а посебно дизање ових гаранција на ниво Устава, као највишег правног извора земл>е, очигледно говоре о значају који наш правни поредак придаје улагању страних сред става. С друге стране, из садржине цитираних одредабк следи заюьучак да се у условима уставних и законских гаранција за правку сигурност иностраних партнера, реално може очекивати већи интерес страног капитала, а тиме и већи број пословних аранжмана са југословенским организацијама. 4. За иностраног партнера морају бити од значаја и одредбе Закона о улагатьу сред става страних лица у домаће организадије удруженог рада, у делу у коме се односе на имовинско-правну одговорност радне организације или њеног дела основне организације удруженог рада за обавезе из заједничког пословања. Те одредбе су таквог характера да са своје стране такође обезбеВују заштиту иностраног партнера, односно целом послу заједничког улагања дају печат правне сигурности. ( в ) Имовинско-правна одговорност домаће организације удруженог рада, у коју je инострани партнер уложио средства, у погледу обавеза проистеклих из заједничког пословагьа, законски je регулисана различито, зависно од тога да ли су та средства уложена у радну организацију или у основну организацију удруженог рада. Y првом случају, када je домаћи сауговорач радна организатора, за обавезе из заједничких послова одговарају солидарно све основне организације удруженог рада у њеном саставу, ако самоуправним споразумом о удруживању није другачије одреВено. Y оваквој одредби треба видети законску гаранцију иностранолМ партнеру, јер je јасно да ће се за обавезе из заједничких послова страног и домаћег сауговорача постављати имовинско-правна одговорност свих делова радне организације основних организација, без обзира на чињеницу што та инострана средства нису уложена у свакн од тих делова. Код ових обавеза из иностраног аранжмана у ствари je прихваћен принцип о солидарној одговорности основних организатора за радну организацију, који нормално важи у унутрашњем правном промету. Што се тиче појма саме солидарне одговорыости, треба нагласити да она у овом случају представл>а посебан облик пооштреног законског јемства, које je изванредно поволзно за повериоца. (Практична последида функционисања ове одговорности je
( 7 ) Нпр. чл. 51. Закона о девизном пословању, Сл. лист ор. 36/72. (8) Члан 14. Закона о улагатьу, Сл. лист СФРЈ бр. 22/73.