Анали Правног факултета у Београду

ПОВЕРАВАЊЕ ДЕЦЕ HA ЧУВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ ДРУГОМ ЛИЦУ

По ранијем савезном Основном закону о браку може суд пресудом којом изриче развод брака одлучити у којег родитеља ће заједничка деца остатн на чувању и васпитању а може поверити ту децу и некой другом лицу или некој установи (чл. 65). Овом пропису Основног закона о браку који говори о поверавању деце другој особи или установи сличан je прение члана 19. Основног закона о односима родитеља и деце где je предвиБена могућност да се дете одузме тзодитељима и повери другом лицу или установи на чување и васпитање. Овде су у ставу 3. наведене последние одузимања детета родитељима. Одузимањем дехета не пристају остала права која припадају родитељима нити њихове дужности према њима. Иначе, закон не опредељује поближе положај лица коме je дете које je било одузето родитељима поверено на чување и васпитање или положај установе када je дете поверено на чување и васпитање установи. Републичким прописима je одреВено да се бивши савезни закони примењују као републички закони, но неке републике су већ издале нове прописе. Тако je СР Црна Гора издала Закон о браку (види Сл. 1. бр. 17/53) а СР Македонија je издала већ и Закон о браку (види Сл. V., бр. 35/73) и Закон о односима родитеља и деце (види Сл. V l ., бр. 5/73). И у тим новим прописима задржана je могућност поверавања детета другом лицу на чување и васпитање онако како je то било одреВено ранијим савезним прописима.*

Сличне су мере, кад дође до развода брака или ако се дете одузме родитељима, предвиђене за заштиту деце и у страной законодавству. По швајцарском праву се у пресуди о разводу брака, ако се не може дете поверити једном од родитеља, родителзима одузме родитељска власт а све друга одреди старатељски суд (*). Суд, може, такође, одредити да се дете одузме родитељима и проузроковати да се смести у туђу по-

(*) Будући да у већини република важе као републички прописи рани ј и савезни прописи, овде се ради једноставности цитирају ранији савезни прописи. (i) Види Gmür: Коментар уз чл. 156 и чл. 285, М. Gmür: Kommentar zum Schweiz. Gesetzbuch, св. 11/l, Берн 1923, стр. 254, 255, св. 111 /2, Берн 1927, стр. 183.