Анали Правног факултета у Београду

911

OCHrVPAH>Ê СОПСТЙ. МОТОР. ВОЗИЛА ÓA ОДГОВОРНОСТИ

нађена не указује са сигурношћу које je од њих било за воланом). Судови у неким земљама олакшавају положа) оштећених лица користећн се за њих повољном претпоставком да je за воланом било лице које je поседовало возачку дозволу. То je чинио у неколико наврата франпуски Касациони суд С 29 ). Иначе, ван тога, користе се сва средства доказа; физичка својства, одело, понашање лица (сведоци су, на пример, тврди ли да je одређено лице после удеса изашло из возила на предња лева врата); затим, извештај вештака на околност „да je јачина ударца бала таква да би тело возача остало заробљено између волана и наслона ње говог седишта да није предходно напустио седиште”; врста повреда (није увек сигуран доказ), као, траг волана на телу лица; чак и навика возача да препушта волан другоме (само претпоставка) ( 30 ). Кад власник замени возило поводом којег je закључио осигурах-ье од одговорности (на пример, за време док je његово возило неупотребливо узме на послугу аш у закуп друто возило), па тим возилом проузрокује штету, онда je његова одговорност такође покривена, али не његовим осигурањем, него осигурањем власника тог другог возила. Али, нема супституције возила када je он само променио регистарске таблице (кад мења, на пример, место боравка). Арукчије je у случају када дође до замене целокупне каросерије возила, а мотор остане исти. Ипак, у овом последнем случају (возило je сачињено од мотора оштећеног возила и нове каросерије, па je потврда осигурања издата неколико дана пре новог осигураног случаја садржавала и нову ознаку регистрапије) суд je сматрао да осигурање дејствује и у односу на такво ново састављено возило ( 31 )-

2. Специфинне обавезе из осигуршьа од одговорности а) Клаузула о вођењу спора. На различите начине формулисана, ова клаузула се редовно среће у уговору о осигурању од одговорности. Њу редовно предвиђају правила осигурања (“), али je такође познају и законски прописи С 33 ). Њена садржина je у следећем: „Ако се не постигне споразум о накнади штете у поступку ван судског спора, па оштећени поднесе тужбу противу осигураника у парничном поступку или се парнични поступак покрене на основу одлуке суда у кривичном поступку о штети, осигураник je дужан да осигуравачу достави судски позив односно тужбу и све списе у вези са штетним догађајем и одштетним захтевом, као и да вођење спора препусти осигуравачу. Y том цил>у оси-

(29) Cass, 8. mars 1965, RGAT, 1965, p. 499; Cass., 9. I 1968, RGAT, 1968, p. 503. (3«) Jean Bigot, L’identification du conducteur et du véhicule en assurance automobile, RGAT, 1971, p. 5. (31) Cass. civ. 25. mars 1968., RGAT. 1969, p. 75. (32) Немачки АКБ, § 7. ст. 5. т. 5.; француски модел Ошитих правила за осигурање аутомобила, 1959, чл. 25. (33) МаВарска уредба из 1959. год., у чл. 2.: ~Др:кавии осигуравајући уред преузима по остварењу осигураног случаја вансудско и парнично заступање држаоца (возача) моторное возила; он je дал>е, овлашКен и на одбрану у кривичном поступку. За трошкове ко]и с тим у вези настану јсмчи Државни осиг. уред."