Анали Правног факултета у Београду

568

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je неопходнија, вели Bolwby, ( 3 ) од калорија и витамина. Недостатак ове има често тешке последиде за ментално здравље детета. Значајне су функције психолошког и духовног формирања. Истина, велики број савремених писаца констатује да васпитање, образовање и формирање друштвеног бића све више припада друшхву. Ипак je неспорно да у свему томе игра join увек велику улогу породица, па и адоптивна. ( 4 ) Најзад, усвојење обавља и функдије у интересу друштва. Перед функције интеграције и социјалне идентификадије, ycßojeibe представл>а лек за друштвене проблеме деце без родитељског старања, у савременом друштву веома често напуштене деце. Отуда у ствари усвојење има два битна циља: први, основни и главки je да се овим путем омогуйи првенствено деци без родителе и родитељског старања да га добију и, други, који у суштини омогућује остварење првог, да се Охмогуйи лицима која из било ксг разлога немају своју децу да то надокнаде усвајањем туБег малолетног детета. Због тога се с правом може прихватити да усвојењем опонашамо природу (adoptio naturam imitatur). 3. Као облик друштвене заштите деце усвојење je друштвена установа. За остварење усвојења као друштвене установе потребно je да она буде правно регулисана и да настане правним путем. При тохМ треба разликовати усвојење као друштвени однос, као трајно стање или, боље рећи, као породични статус од правног акта којим настаје та] статус. ( 5 ) Правый прописи о усвојењу треба да подстичу породгше без деце, нарочито у градовима, да усвајају децу којој je потребан овај облик друштвене заштите, пре свега децу која немају родител>е. ТакоВе треба да пруже довољно јемства да ће се измеВу усвојиоца и усвојеника створити не само правка вей и емотивна веза, довољно чврста н постојана да замени недостатак везе која постоји измеВу правих родитеља и њнхове деце. Они исто тако треба да буду довољно гипки и широки да предвиде у оквиру ове институције више могућих обхлнка за заштиту деде, како би се пружила могуйност избора измеВу више разхшчитих врста усвојења од обйчног, раскидљивог и ограниченог усвојења, до потпуног и нераскидљивог ycßojeiba. Шта више треба ийи корак даље у коришйеку разхшчитих облика друштвене заштите деце па предвидети и могуйност (или могуйности) замене родитеља деци без родитељског старања несродничким об/шшша заштите, као што je храњеништво. Лаъе, ови прописи треба да пруже основу за такво деловање које je усмерено на остварење сталног и потпуног старања о деци без родителе и о деци трајније лишеној родитељског старања, старања које би готово у потпуности заменило природну породицу. Најзад, иако то није последље, треба да својим бројним обхШцима заштите деце истннскн подстичу брачне парове без деце или са мало деце да пружајуВи заштиту деци без родител)ског старања остварују тако-

(з) Bolwby Soins maternels et santé mental. 0.M.5., 1951.

(3) Dr Clément Launay et Soule (AI): L’adoption, ses données medicales et psycho-sociales, Edit. soc. franc. 1961, p. 125.

(5) Вшпе о опоив: A. Прокоп op. cit. cxp. 31—37, Б. Бакић, Породично право, VII измењено и допуњсно издање, Београд, 1974, стр. 224—226.