Анали Правног факултета у Београду

617

AYTOMATCKA СБРАДА ПОДАТАКА Y ПРАВОСУБУ

ној hai у белетристици и да су досадашњи покушаји управо мизерни, тако исто сам уверен да то важи и за одрећивање садржаја су деке одлуке. Ту није реч само о производима изражених одреЬеним симболима, о комбинаторици симбола која може бити стваран резултат функционисања компјутера код којих су резултати направљени по механичким везама, већ и о свим осталим механичкпм елементима који су уграЬени у споменуте системе и на основу којих ннје могуће постићи неки приближай резултат који бн имао такве квалитете да би био за човека вредан и оправдан. Овде такође видимо правилност тврдње познатог теоретичара кибернетике Винера (Wiener), који истнче да нај тај начин инконструисане апаратуре могу бити само еминентна помоћ човеку, а никако не могу заменпти његово стваралаштво и његове личне могућности, и ако достигнућа кибернетике назива правим чудима. ( 5 ) Наравно да не оспоравам могућност будућег развоја технологија и ако мислим да садаппье задатке треба решавати само са становишта данашњег ступња развоја технологије. Све остало je футурологија, која може бити оправдана али која само прогнозира смер будућег ыапретка, а не допушта непосредну примену будућих Јмогућности за данашње потребе. 3. Морамо одговорити на следеће питање, у којој мери су добра, вредности и достигнућа, која садрже аутоматизирани системи, корисна за правосудии рад и то нарочито при утврВивању садржаја пресуда. Рекли смо већ да je и рад у утврћивању садржаја судске одлуке зависав од више елемената и основа који мора ј у бити гато потпуније и што темељитије одреЁени, у цил>у да до изрицање пресуде уопште дође. Ти елементи су, као што знамо, правил као и стварни. Пре него се посветимо детаљима, морамо нагласити да ти елементи и њихов садржај стварно произилазе из тога што се данас назива податак, a који се да на посебан начин установити и обрадити (ручна или аутоматска обрада података), као и из информација на које се морамо ослонити. Y првом реду морамо објаснити у којем смислу употребљавамо оба израза и да ли je правилно говорити о правној информацији. Није на одмет упозорити и на значај тзв. банке јуридичких података, која постоји осим банке општих података, који су значајни за више подручја. О податку по мом мишљењу, говоримо у двоструком смислу,, као што говоримо о двоструком смислу и о изразу информација. Y конвенционалном смислу мислимо код израза податак на означавање објективних околности ко je произилазе из стварног стања догађаја или на одреЁене структуре неког положаја у склопу осталих појава. Податак значи супстрат за информацију. Информација повезује податак с интересом човека, дакле са гьеговим односом према податку. ( ь ). Она нам каже, како човек схвата податак, како га тумачи и сл. При том je погребай посебан напор, који je значајан нарочито у правосуЬу, које има

(5) Norbert Wiener: Kybernetik, Regelung und Nachrichtenübertragung im Lebewesen und i der Natur; Düsseldorf Wien 1963, 2. хтрераЬсно и допухьено издање.

(6) 1. с. ad 3.