Анали Правног факултета у Београду

348

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

више тешких хроничних болесника, људи који живе сами ш одржавају површне социјалне контакте са својим блиским сроднидима, као и оних којн имају лоше стамбено-економске услове живота. Упоредна истраживања о социјално-економским и психолошким везама између остарелих и њихове деде шли сродника показују да je број усамљених старых л>уди свуда висок и креће се око 20% од ове укупне популације. Са старењем се и усамљеност и бројни други пробле.\ш старих особа увећавају и кумулирају. Кратак приказ неких основних резултата показује да су старе особе изгледа најзапостављенија друштвена категорија. У последњем поглављу дат je приказ носилаца социјалне заштите и њихових самоуправних функција, са посебним освртом на самоуправне интересне заједнице, улогу друштвено-политичких и хуманитарних организација у њој, намену и изворе гьеног финансирања, организацију друштвене бриге о породици, жени и материнству. Најзад je изнесен кратак опис и класификације стручних служби, установа и кадрова. Најзначајнија стручна установа у општини je центар за социјални рад који координира и обједињава рад свих осталих стручних служби, спроводи социјалну заштиту у веома широком опсегу, планира развој социјалне заштите у општини или са другим носиоцима социјалне заштите и у републици. У последње време, са стварањем специјализованих и високообразованих кадрова из различитих друштвених наука, центри за содијални рад врше и самостална примењена истраживања.

Свака научна теорија полази од одреБених идеолошких концепција којих њен аутор може али не мора бити свестан. Y области социјалне политике теоријска и практична решења су веома тесно повезана са владајућом идејно-политичком мипхљу. Проф. Младеновић je у сваком тренутку свестан ове узајамне зависности, те je стадно подвргава систематској критичкој анализи. Најдубље идејне потстидаје за стварање једне интегралне социјално-политичке теорије налази у фундаменталннм хуманистичким принципима нашег самоуправног друштва. Кад год je то могуће ту интегралну концепцију подвргава искуственој провери, која je, на жалост, још увек доста оскудна. Управо једна идеално-нормативна димензија, настала из критичке анализе практичних резултата, има несумњиву хеуристичку вредност, што je, по нашем мишљењу, велики допринос ове књиге.

Борислав Ђукановић