Анали Правног факултета у Београду

302

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Иако су се на томе нашли на истој линији са Марковићем, њихови су интереси били сасвим различит, готово исто онолико колико су ce разлиновали од интереса монарха. Најзад, било je речи о три струје различитих класних позидија: монархистичка, ко ja je почивала на феудалној традицији, буржоаска, изражена кроз либералну партију, и социјалистичка, коју je предводио Светозар Марковић. 7. Тешко je писати о Светозару Марковићу а не бити пристрасан. Пристрасност je болеет којом се обично заразе они који проучавају неку изразиту личност. Осим тога, Марковић je привлачна мешавина литерате, политичког радника и теоретичара који недостатак дубљег знања надокнаВује речитошћу и оштрим непосредним запажањима. Зато он изгледа наиван када се чита после Маркса његовог савременика, а у исто време, бар по својој критици бирократије он не заостаје за јачином Марксових критика. Уз остале, измеЬу њнх двојнце постоје и ове разлике; Маркс je о бирократији писао највећим делом као о једној апстрахованој друштвеној категорији. Његова критика бирократије представља у ствари део критике пелокупне Хегелове теоријске конструкције. Маркович je био и плићи и непосреднији. Њега je занимао непосредан, практични проблем постојања једног слоја у датој друштвено-економско-политичкој ситуацији. Он није знао све оно што je Маркс знао, иако га je очнгледно читао С 27 ). Баратајући са материјалним показатељима конкретног постојања бирократског слоја, понесен пре свега постојећом ситуацијом, начинио je теоријску целину у вези са практичним проблемой. Код Светозара Марковића бирократија je непосредан политички проблем и он je тако и третира. Њен je развој јасан: уместо да се ослонн на народ и народне демократске установе, режим се окренуо чиновништву, не би ли уз његову помоћ даље учврстио сопствену власт. Лојалност бпрократнје обезбеБује ce привилегијахма. Налазећи ce и сам на власти, бирократски слој дела у корист режима, али и у име својих парцијалних интереса. Уместо једног „тиранина” добијају се два монарх и бирократија. Уместо једног, постоје два извора експлоатације, који раБају онај трећи-трговце. По Светозару Марковићу ј едина могућност уклањања бирократије лежи у непосредној акдији народа, у обарању система. Да би до овога дошло, потребно je „просветлити" народ, дати му одреВено образовање и могућност увида у државне послове. Ту je улогу требало да одигра српска интелигенција. Она je међутим изневернла Марковићева очекивања узимајући за узор и цил>. оно што je и у другим европским земл>ама одговарало буржоаском слоју из којег je и поникла.

С 27 ) Хенрик Ппсарек у књнзн „Филозофија Светозара Марковпћа", наводи. IS дела Маркса која je Марковић познавао.