Анали Правног факултета у Београду

315

CYACKA ПРАКСА

де. Y објављеном делу образложења je, веровахно редакцијском омашком приликом припремања Збирке, испушхен један део хексха. Али, оно шхо je објављено указује на закључак да поменухи суд засхупа мишљење изражено у сенхенци. Оно ce намеће снагом поверења y исправносх једне хековине биолошке науке, али оно исховремено предсхавља одступање од принципа слободне оцене доказа, које ЗПП-ом није прописано. Данае je од хога принципа предвиђен само један изузехак јавна неправа (чл. 219. сх. 1). (Није ли доношење Закона о односима родителе и деце било једна прилшеа да се за суд прогласи обавезним мишљење вешхака којим се на основу прегледа крвних трупа и фактора искључује очинство?) Став ВС Србије израз je оног огромног значаја који данас у кривичном и граВанском судском поступку има доказ вештаком уопште. Штета je што се не воде статистички подаци из којих би се видело у коликом je проценту спорова, у којима je ради утврВења спорне чињенице употреблен овај доказ, суд одбио да мипхљење стручњака прихвати у основ своје одлуке. Верујемо да je тај процент мали. Без обзира што принцип слободне оцене треба и даље да важи за вештака, овај има тако велики утицај на пресуђење да га у процесном систему не треба третирати као обично доказно средство ( ,6 ). 16. —• Главна расправа пред већем у измењеном саставу. По једној одлуци ВС Србије, када главна расправа почиње изнова због промене у саставу већа, онда се не може прочитати записник о извођењу доказа саслушањем странака, већ ако je овај доказ потребан, суд мора попово саслушати странке (Гж 5232/71, од 22. 2. 1972, 30 1972-3-400). Одлука je заснована на тексту чл. 304. ст. 3. ЗПП, у коме се каже да веће може ... „одлучити да се поново не саслушавају сведоци и вештаци и да се не врши нов увиђај, већ да се прочитају записници о извођењу тих доказа.” Y овој одредби, дакле, одиста се не помшье могућност да се прочита записник о извођењу доказа саслушањем странака. Мислимо да je одлука исправна. Само, тежиште аргумента у прилог заузетог става видимо не толико у цитираном законском тексту, колико у томе што би се у случају читања записника радило у ствари о посредном извођењу доказа, а такво доказивање, по правилу, није допуштено кад се ради о саслушању странака (чл. 255). 16. Пребијање потраживањем за које постоји правноснажна пресуда. Нема никакие сумње да тужени дужник може истаћи приговором пребијања једно потраживање за које постоји правноснажна пресуда, под условом, разуме се, да то потраживање испуњава услове да буде компензирано. Осуда на исплату тог потраживања не може бити схваћена у том смислу да из ње проистиче само могућност добровољног или принудног извршења пресуде. Потпуно je неприхватљива мисао да поверилац може једно потраживање истаћи у пребој ако оно пресудом није кас постојеће утврђено правноснажном пресудом, а не може се бранитн на исти начин ако je постојање потраживања учињено несумњивим

( ,6 ) Y француском праву он je auxilière de la justice (помоћни орган правосуБа). Види Трива, наведено дело, стр. 437.