Анали Правног факултета у Београду

321

ДИСКУСИ JA

3. Формални извори управног права. Y ком се смыслу упохребљава термин „формални извори права” када je реч о изворима управног права. Основне врсте опшхих аката који садрже управноправне норме. Општи акти друштвено-политичких заједница и њихових органа: уставни прописи, закони, други општи акти скупштина друштвено-политичких заједнида; општи акти извршних органа скупштина друштвено-политичких заједница; општи акти органа управе. Међународни уговори као извори управноправних норми. Општи акти самоуправних организација и заједница и ньихов знача] за управно право: а) норме управноправног карактера у општим актима самоуправних организација и заједнида и њихов знача] за управно право; б) самоуправни договори и самоуправни споразуми и њихов знача] за управно право. Правни оЗичаји и њихов знача] за управно право. Пракса судова и н>ен знача] за управно право наше земље. Пракса других државних органа и самоуправних организација и заједница и њен знача] за управно право. 4. Проучавање управе и управног права. Почеци проучавања управе у оквиру проучавања државе. Јачање улоге органа управе (посебно полиције) у периоду апсолутизма у европским земљама и конституисање емпиријске науке о „вештини управљања државним пословима”. Наука о полицији и „камералне науке" намењене образовању управних службеника (посебно у Немачко] и Аустрији). Изграђивање посебне „управне науке” као техничке дисциплине о рационалним методама управног рада. Дело Лоренца фон Штајна. Афирмација правне државе и почеци научног интересовања према проучавањима праввих проблема у вези са организацијом и функдионисањем државних органа управе. Диференцирање науке управног права од управне науке у европским земљама. Улога француске научне мисли у развоју науке управног права и њен утица] на друге земље. Период доминације правне оријентације у проучавању проблема управе у европско] континентално] науци: узроци и последице. Специфичности развоја научног обрађивања проблема управе у англосаксонским земл>ама (посебно у САД). Наука о јавној управи и њен однос према науци управног права. Задаци науке управног права. Тешкоће у вези са одређивањем предмета и основне садржине ове науке. Проблемы научног систематизовања материје којом се бави наука управног права. Проблеми разграничена науке управног права и других правних дисциплина. Основни методи науке управног права. Могућности и перспективе примене „ошпте теорије система” (метода системности) у науци управног права. Развој проучавања управног права у појединим земл>ама. Француска: дело Лаферијера. Радови Ориу-а, Бертелеми-а, Дигија, Жеза, Бонара. Савремени аутори и њихов знача]; Лобадер, Ведел, Валин, Риверо, Беноа. Неманка: дело О. Мајера. Радови Флајнера, В. Јелинека, Хатсцхека. Савремени писци и њихов допринос: Ферстхоф, Турег и Петерс. Аустрија: радови Хернрита, А. Меркла, Л. Адамовића и Антониолија. СССР: радови