Анали Правног факултета у Београду

467

СТУДННТСКИ РАДОВИ

11. Карактер отуЬеььа и могућности ослобоћења новека

Y досадашњем излагању указано je да, насупрот метафизичном и религајском схватању појма отуВења, Маркс му je дао дијалектичко-радионални и изразито позитивни (материјалистички) смисао. Ослободивши га метафизичких и мистичних тумачења он je проблем отуВетьа спустио на земљу и сагледавао га у свим областима човекова практична живота. На тим основама израсла je Марксова бескомпромисна критика класног друштва у којем je човек отуђен. Пре свега, то je критика огуВеног рада, који у тим условима (подјармљен и експлоатисан те зато одвратан попут куге) постаје пуко средство људске егзистенције. Одатле [гроизилази Марксова критика целокупног друштвеног живота отуђеног друштва разједаног класама и отргнутог од себе сама, претвореног у полнтички живот и независке слепе силе ко je се постављају изнад друштва и господаре л>удима. Стога je појам отуВења човека једно од најзначајнијих категорија у марксистичкој критици капитализма и класног друштва уошпте. Па основу тога намеће се закључак да je за Маркса основни смисао л>удских напора: борба за укидање класног друштва и стварање таквог друштва (комунизма) у којем ће биги могуће превазилажење отуВења човека. Но да ли je остварење овог цил>а (идеала) уопште могуће? Одговор на ово питање зависи од схватања карактера отуђења човека. Они који сматрају да je отуБење битно својство човека, дају негативан одговор на ово питанье. Пошто су корени отуђења у самој суштини човека, човек je нужно осу Вен на отуђеност коју никако и никада не може превазиђи ( 26 ). Насуптрот њима, они који отуБење схватају као историјску фазу у непрекидном процесу ослобођења човека, дају позитиван одговор. Овој групи схватања припадају и класици марксизма. Маркс je отуБење човека сматрао његовом иманентном карактеристиком само у класном друштву. Стога се човек јавља у читавој класној историји коју он назива предисгорија нужно као отуЬен човек. МеВутим, са превазилажењем класног друштва, и стварањем слободые друштвене заједнице (комунизма) биће могуће превазилажење отуВења човека. „Тај комунизам као довршени натурализам - хуманизам, као довршени хуманизам = натурализам, он je истипско рјешење сукоба човјека и природе, човјека и човјека, рјешење борбе измеБу егзистенције и суштине, између опредмећивања и само-потврВивања, измеВу слободе и нужности, измеВу индивидуе и рада. Он je pjeшена загонетка хисторије и зна се да je он то рјешење”. (Исто, стр. 275).

(*•) Многобројна су схватања која експлицитно или имплицитно заузимају овакав став, поменимо само неке мисли главнкх представника, данас веема актуелне, филозофије егзистенције: „Човек je недопевана мелодија” Сартр (Sartre), ~Човек je искра што искаче из мрачног ждр j ела свемирске локомотиве и руши се у мрачии трбух свемирског. котла”, ..Човеков живот je залет у смрт” (Хајдегер (Heidegger).