Анали Правног факултета у Београду

388

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ба да постану најмасовнији и непосредни облик, учешћа колектина у управљању, један од најважннјих облика консултација које представљају битан елеменат радничке демократије”. При томе je уобнчајено да Централно веће Савеза синдиката capabyje са врховним органима државе по питањима која се односе на цео синдикални покрет. I'лавни одбори струковних синдиката усредсређују деловање углавном на специјалне проблеме своје струке и тесно сара Вују са министарствима и великим привредним организацијама. Локални синдикални органи концентришу своју пажњу на проблеме који ce морају разрешавати у локалном пресеку, нпр. на снабдевање и услуге, превоз радника на и са посла, здравствену заштиту итд. Синдикати у веома ишроком обиму сарађују у стварању права, нарочито радног права. Кодекс рада предвиђа делу листу ситуација у којима одговарајуће правые акте нижег ранга треба заједно да доносе органи државе и синдикалист покрета, нпр. по чл. 237. § 2. Министарски савет и Централно веће Савеза синдиката утврВују правила и поступай, за вршење периодичних друштвених прегледа услова рада и остваривање предлога који проистичу из тих прегледа. Исто тако je дуга листа случајева у којима одреВени орган државе може донети одговарајуће про-Iшсе само у споразуму са одговарајућим органом синдиката. Ови органи су Централно веће Савеза синдиката, или главни одбори појединих синдиката. ПредвиВени су и случајеви када правке норме које треба да важе за одре Вену радну организацију доносе заједнички, или у сарадњи, руководилац радне организадије и сиыдикални савет при овој организации!. Исто тако многе ситуације у којима долази до сарадње органа државе и синдиката, које се не регулишу законом, регулисане су нормами које су донели одговарајући синдикални органи. Има и таквих ситуахџгја где долази до сарадње која није регулисана нити од стране државе нити од стране синдиката. За одвијање сарадгье државе и синдиката од битног су знача ja смернице и одлуке марксистичко-лењинистичке партије, нарочито пособие одлуке које се односе на синдикате. S. Закључци. МеВу неколико могућих система односа ИзмеВу државе и друштвених организација, суштину односа измеВу државе и синдиката чини сарадња, координацнја делатностн ових организација под политичким руководством марксистичко-лењинистичке партије. И лржава и синдикати имају своје, посебне разлоге постојања, своје задатке и своје функције у друштву а истовремено имају заједшгчкн оеновни цил>. То су, дакле, односи слични онима којп постоје измеВу државе и идеолошко-васпитних органнзацнја льгадог поколења. Синдикати су важан партнер државе. Стога су државни органи како je речено у Одлуци Полнтбироа ЦК Пољске уједињене радничке партије из 1973. г. дужнн да стварају услове који погодују порасту друштвеног престижа синдиката и активирању њихове делатности. Односи измеВу државе и синдиката нису, дакле, односи руководства једне од рвих организација према друтој, као што je то случај са односима измеВу марксистпчко-лењиннстичке партнје и социјалистичке државе, где партија политички руководи државом. Нису то ни односи