Анали Правног факултета у Београду

420

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Разлике. Направити редослед особина по којима се ове две одговорности разликују веома je тешко. Али од значаја су свакако оне које се односе на предмет и носиоце одговорности, на права купца по једном и по другом основу и на рок остваривања тих права. Y погледу предмета одговорности запажа се да je круг недостатака за које се одговара по основу опште одговорности за материјалне недостатке много шири него што je то случај са кругом недостатака који je предмет одговорности по основу гарантије за исправно функдионисање. До примене правила о општој одговорности за материјалне недостатке долази ако ствар не може да послужи својој редовној намени или нарочитој употреби или ако јој недостају изрично или прећутно уговорена својства. Када je у питању привредни промет, тада до опште одговорности долази и у случајевима када je предат само један део индивндуално одребене ствари, већа или мања колггчина од утоворене, aliud или кад je предата ствар која није саобразна узорку или моделу ( 7 ). До примене правила о посебној одговорности, тј. до примене правила о гарантији за исправно функционисагье долази само ако ствар испољи недостатак у функционисању или ако престане да функдионише. Недостади, који нису у узрочној вези са функционисањем ствари у питању, не могу бити покривени правилима о гарантији за исправно функционисање. Занимљиво je истаћи да правни режим поводом недостатка уговореног својства није истоветан у упоредном праву. Ако ствар нема уговорена својства у неким правима сматра се да ствар mia материјални недостатак а у неким правима се сматра да je дошло до ненспуњења обавеза из уговора. Y гарантије оваквог двојења правног режима, меВутим, нема. Осим што се одговорност за материјалне недостатке и гарантнја за исправно функционисање разлнкују с обзиром на врсту недостатака које покривају, оне се разликују и по предмету на којима се ти недостади испољавају. Одговорност за материјалне недостатке управо има универзални карактер због тога, што се односи на различите врсге ствари, тј. на све ствари које се јављају као објекти промета. Обрнуто, гарантија за исправно функционисање постоји са.мо у једној врсти ствари, због нега има карактер посебне одговорности, тј. у стварпма сложении по саставу, које су у промету позыате под именом „техничка робћ.” Време у којем треба да постоји недостатак да би дошло до одговорности по основу правила за материјалне недостатке ствари и време у којем треба да се испоље недостади у функционисању, да би дошло до одговорности по основу гарантије за исправно функциоиисање, није истоветно. На одговорност за материјалне недостатке може се позивати само у случају ако су недостади постојали у часу преласка ризика или су се касније пспољнлп, али као последнца узрока који je постојао за време преласка ризика шли пре овог тренутка. Битно je да je недостатак последнца узрока који je морао постојати за време или пре преласка ризика. Зато je са становишта одговорности за материјалне недостатке

(7) Једнообразнн закон о међунаролној продајн телееннх покретних стварн, Хаг. ] с: 64, нздаље Института за упоредно право, Београд, 1966, чл. 38 и .33; Скица, чл. 407 и 403.