Анали Правног факултета у Београду

429

ПОТПУНО И НЕПОТПУНО УСВОЈЕЊК

обог усвојења с обзиром да дете треба да се уклучи у нову средину л да ће се, по правилу, лакше успоставити афектпвни одной! са : новйм родителима када je дете млађе. . - . 2. Следећн услов за потпуно усвојење јесте када je реч о малолетном детету без родителског старања (чл. 17). То важи као правило. Изузихно, ноже се потпуно усвојити и дете до 3 године које им а родителе уколико они претходно пристану на потпуно усвојење (чл. 18). Овде се поставла једно врло озбилно пнтање, найме, да ли je у складу са'Уставом ова могућиост да родители дају пристанак на потпуно усвојење свог детета, што практично значн да се неспозиво одричу родителског права. При његовом разматрању нарочито треба имати у видучл. 211. Устава САПВ (чл. 211. Устава СР Србнје и чл. 188. Устава СФРЈ) којн садржи одредбу да се „малолетници о којима се родители не отарају" ( е ) налазе под посебном друштвеном заштитом, што значи да Устав ипак дозвол>ава могућност да се родители не старају о својој дешг (пако чл. 213, ст. 3. Устава САПВ, односно чл. 213, ст. 3. Устава СР Србије, чл. 190, ст. 3. Устава СФРЈ одређују да родители имају право и дужност да Се старају о подизашу и васшггану своје деде) и да управо тој деди друщтвена заједница пружа посебну заштиту. Са друге стране, ако je и усвојење, перед старателства, један од видова друштвене заштите деде ( 7 ) и ако се потпуннм усвојењем та заштита обезбеђује на најболи начин, онда не би могла биты противна Уставу сагласност родитела на потпуно усвојење, јер сам Устав предвиђа да се посебна заштита друштва гфужа баш деди о којој се родители не старају иако им je то дужност, и дале, да се законом уређују односи у браку и породици (чл. 213, ст. 1), што значи да закон ближе и деталније регулшпе и односе у породици насталој усвојењем и то како у погледу услова настанка, тако и у погледу осталог, као што су последнце тако настале породице, престанак и сл. По нашем мишљењу г ван сумње je, да није противуставно потпуно усвојење деце без родитела тј. чији су родители умрли или непознати (нахочад) јер ће њихови иытереси на овај начин битн иајболе заштићени, а што се тиче малолетника који имају родителе й чији су родители познати, тумачењем Устава на начин на који смо га ми схватили, могли би такође извуЉ-г позитиван заклучак. 3. Један од услова je и обавеза органа старателства да родителима, пре давања согласности на потпуно усвојење, објасни значај и последицењихове изјаве тј. прнстанка (чу. 19, ст. 2). Овом одредбом ce у доволној мери штите интер>еси родгггеља нарочито од иренаглених и олако донетих одлука о давању сагласности за потпуно усвојење јер ће орган ста-

w Треба запазнти да Устав не користи израз ,,деца без родител>ског старања" или ,,деца без родителе" што би аюгло да упути на то да je реч о деци чнји су родители умрли, не познати и слично, него шири израз ,,деца о којима се родитсљи не старају" luto значи да друшт. заједница пружа посебну заштиту малолетној дени и када она имају родитеље, уколико се они не старају о њима. <-) Др В. Бакић, Породично право, Београд, 1973. год. стр. 228. Ар М. Митић, Породично право. Ниш, 1969. стр. 234.