Анали Правног факултета у Београду

445

ИРИКАЗИ

Y другом оделку, којн носи назив Пресханак уговора разлози престанка уговорних деј става су поделени у две велике трупе. Y прву улазе разлози престанка уговора услед изненадног настаика догађаја предвиЬеног уговором, отказа, изричитог пристанка утоворница те прећутног пристанка који се изражава помоћу настанка новог уговора супротног ранијем. Битна карактеристика наведеяих разлога јесте да су предвиђени споразумом странака било у самом уговорном инструменту или ван њега, независно од тога да ли конкретни узрок самом чиненицом свог настанка изазива престанак уговорних деј става или тек уз правку декларацију једне од утоворница. Проблеми који евентуално пскрсавају поводом престанка уговора са разлога који улазе у ову групу, решавају се првенствено истраживањем намере уговорних страна. Друга груша разлога подразумева престанак уговора услед извршења, кршена уговорних одредби, битне промене околности (rebus sic stantibus), и накнадне немогућности извршења. Y случају наступања ових разлога уговор црестаје ex lege, на основу релевантннх правила меВународног права која су, уједно, и извор на коме треба тражити решена евентуалних проблема. Анализирајући отказ, као нормални облик једностраног престанка дејства уговора, писан, између острог, истине очигледну усмереност „намере уговоршща ка забрани права отказа у случају уговора који утврВују општепризнате перемпторне норме меВупародног права и који изражавају те норме у меВусобним односима уговорних страна" (стр. 262). Y осмој глави, знатна пажвьа посвећена je разматрању сложене проблематике клаузуле rebus sic stantibus, чију изузетну важност, нарочито за новоослобоВене земле Азије и Африке, не треба посебно истицати. Детално размотривши степей присутности клаузуле, коју je у меВународно право увео join (Gentili) Вентили својим делом De iure belli libri tres, у уговорној пракси последних 200 година, аутор заклучује да je клаузула rebus sic stantibus lex lata савременог меВународног поретка, захвалујући околности да су се категорије престанка уговора показале као недоволне у сукобу са разноврсним захтевима праксе. О карактеру и квалитету улоге клаузуле најболе говори схватане највећег дела савремене доктрине да клаузула rebus sic stantibus представла перемпторну нсрму општег меВународног права (jus cogens). Y критичном осврту на гледиште, нарочито бранено од стране представника неких капиталистичкнх земала, да прпхватане клаузуле битно стаби стабилност уговорних односа и води негацији фундаменталног правила pacta sunt servanda, истакнуто je да се принцип pacta sunt servanda и клаузула rebus sic stantibus узајамно допунују у функцији обезбеВена извршена пуноважних уговора. Клаузула ограничава примену начела pacta sunt servanda на исти начни као и остале норме које утврВују случајеви престанка важности путем укидана уговора (стр. 392). На крају, може се заклучити да книга проф. (Harasztia — Харашнја) заслужује пажну како због несумниве актуелности предмета, тако и због успешног методолошког приступа који се огледа у складном комбиновану теоретских ставова и праксе меВународних уговорних односа.

Миленко Kpeha

Ар Томислав Бандин, ПРОБЛЕМАТИКА И Н ДУСТ РИJCКО Г’ PA3BOJA И ИНДУСТРИЈСКОГ РЕЈОНИРАЊА Y ВОЈВОДИНИ, нздане Савремене администрације, Београд 1975, стр. 185.

Студија „Проблематика индустријског развоја и индустријског рејонирана у Војводини” представла, по речима самог аутора, први покушај комплексног уобличавана досадашнег индустријског развоја Војводине, као и проучавана будућег развоја пропулзивних индустријских