Анали Правног факултета у Београду

579

СТУДЕНТСКИ РАДОВИ

употребљава у два основна значења: народ = скуй ыепривилегованих класа и трупа; народ као збирни назив за граВане (појам буржоаске формалне демократиј е). Нације су историјски производ модерног индустријског друштва, чије се насхајање везује за Европу 17, 18. и 19. века; нација je производ традиционалист друштва, али она постоји и у савременом друштву, а данас се нације стварају на другим континеитима. То je исторнјска кахегорија, која се појавила ca индустријским друштвом. Она je OiMoryћнла виши ступать колективне идентификације, материјалне и културне цпвилизације човечанства. Суштина нације je сложена и противуречна у њој се налазе и интеградионе и дезинтеграционе снаге. Граћанска теорија о нацији. Буржоазија je била носилац националних тежњи, које су се у свом политичком облику јавиле тежња за стварањем јединствених државних творевина. To je процес оформл.етьа и покретања свих друштвенпх слојева, укључујући и сел>аштво, које je традиционално непокретљив слој. Стварање нових нација јавља ce као борба за национални језик и књижевност. Тиме су превазиђени последњи остади средњег века национална расцепканост и подјармл.еност поједнним дннастнјама, ради задовољења њнхових хежњп. Процес претварања пролетаријата од „класс по себп” у ,/класу за себе”, укључивао je и свест о иеопходности превазилажења стар их националmix граница, jep je експлоатација угњетене класе била интернационалист карактера. Стога je и класна борба пролетариата од почетна добила међународни карактер. Заплашена том револуционарном плимом, буржоазнја се враћа у „наручје монархистичке, бирократске, полуфеудалне и војне реакције, од које je револуција и претрпела пораз 1849. год." (цит. Ф. Енгелс „Улога насиља у историји”). Основни став пролетариата према нацијама од почетна je негирање привилегија појсдииих нација; од почетна ce водила крајње одлучна борба против разоружавања пролетариата буржоаским национализмом. Y теорији грађанских мислилаца постоје различите и често противуречне идеје о томе шта je нација. Нарочито се истичу француско и нсмачко схватагье. Немачка класична филозофија истиче неколико појмова раса, национални дух, народна свсст, што су само исторнјски одрази Хегеловог и Фихтеовог идеализма. Y пракси, суштина њихових идеја остварила се у експанзионистичким тежњама пруских јункера. Један од водећих француских мислилаца и идеолога 19, века. Ернест Ренан, указује на разлику између не.мачког и француског схватања нације: немачка теорија засновала je на мистичкој идеји о заједници крви и а француска ставља акценат на духоену заједницу што je психолошки прилаз. Позадина ових различитих схватања француских и немачких теоретичара јесте дуготрајнн сукоб Француске и Немачке око Алзаса и Лорена. Они су инсистирали на историјској немачкој земли на којој живи становништво немачког језика; Французы су наглашавалн духовне везе, учешће ових крајева у револуцнји 1789. и прихватање револуционарних идеала које je донела Француска. Француска позитивистичка социологија додаје појам нације указујући на неке карактеристичне елементе. Један од социолога