Анали Правног факултета у Београду

585

СТУДЕНТСКИ РАДОВИ

ривање одбрамбеног циља, што je имало значај и при стварању совјетске и југословенске федерације. За настајање модерних федеративних творевина, поред одбрамбеног карактера, несумњиво су значајни и национални и економски цилеви. Y епохи савременог ступња развихка технологаје, економска самосталност може се очувати само помоћу великих националних хворевlша. Y редовима марксиста изЈмеђу два раха посхојала су различита схвахања о овом питању, Анархосиндикалисхи Француске, Шпаније, Ихалије, Холандије, a као појединци оваква схвахања раније су засхупали Ерве (Herve) и Лафарг (Lafargue), изједначавали су пролехерски инхернационализам са антипатриотизмом. На другом полу схоји схватање нациje као вечихе кахегорије која je наехала у првобихној заједници, везана за све епохе лудског друшхва и посхојаће у будућносхи; ово мшпљеае заступали су аусхријски социјалдемократи, нарочито Бауер и Ренер. Изграђивање совјетске федерације ОАМОгућило je не само афирмацију дохле непризнахих нацпја већ су се показали и неки облици доминације великих нација над малим и национально обрачунавање са присталицама аухономизације. Још увек поједине иације нису могле да се равноправно поставе у односу на руску. Y конкрехним исхоријским околносхима, где су преовлађујући ухицај имали грађански pax и борба против глади, процес замене старог државног апарата наслеђеног од царске Русије, био je постепен и знатно отежан. Чак и руководиоци СКП(б) су показивали бирократско-централистичке тежње. Бирократска крутост с једне стране, и тежхьа за брзим осамостал>ењем погодовали су тешкол! неспоразуму, и затим насилном угупшвању покрета на Кавказу 1920. године, које су предузели Орцоникидзе и група руководилаца Централног колштета. Пракса je показала да нормативно установлена нација није једини предуслов њеног равноправног статуса, већ можда у још већој мери национална попустливост. Y својим писмима од 30. XII и 31. XII 1922, Лењин je осудио остатка ситнобуржоаског гледања на националне односе и сликовито изразио неопходност међусобне толеранције; „... боле je пресолити у страну попутливости и уступака према националним магышама, него недовољно посолити”. Национално питање у Југославији. После завршетка првог светског рата оформлена je држава СХС, прва државноправпа заједница југословенских народа. Али у оквиру тог државног склопа није остварена национална равноправност за све народе, коју су они с правом очекивали. Уз економско и социјално угњетавање удружило се и национално. П<> што je буржоазија појединих нација прихватила хегемонију српске буржоазије, да би бар делимично очувала свој положај, једина снага која je постала стварни носилац борбе за национално ослобођење, Сила je радничка класа. Комунистичка партија Југославије, револуционарна организација пролетариата организована 1919. год., била je носилац борбе за националну равноправност. Али процес сазревања ове идеје није био ни лак ни једноставан, као што би неко данас могао да заклучи. Опште политичко и социјално врегье у првим данима после стварања СХС, довело je до различитих схватања и односа према питању нација и перспективи