Анали Правног факултета у Београду

606

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

па бн требало да проф. Mechsner расправи ову ствар прехходно са овим чувеним светским стручњаком за монетарна питања. Д. Податке о девалвацији долара 1934. (страна 22. моје юьиге) узео са.м из юьиге Нусб'аума, али je штампарском грешком уместо „на” одштампано je „за 59,06% ранијег паритета" дошло до погрешне цифре. Да je у питању штампарска грешка произилази из чшьешще да су у даљем тексту дати тачыи подаци, као што су тачни подаци изнети и на стр. 15. моје юьиге. Е. Назив „хромо златно важење” за важење „златних полуга” није са моје стране грешка нити сам ja, како каже проф. Meichsner, побркао појмове. Taj израз сам ja утютребио као метафору којом je требало изразити слабости тог новог златыог важења, при чему нисам ни знао да je J. Маршал (J. Marchai) назвао „хромим биметализмом” биметализам по обустављању слободног кретања сребрног новца. Уосталом, оба назива могу један поред другог опстати. Ф. Неумесна je, такоВе, примедба проф. Meichsnera да сам ja на стр. 13. моје юьиге рекао да je „важење златних девиза уведено после преог свегског рата” први пут (страна 229. приказа). Ja сам рекао да je известан број земаља покушао да изврши стабилизацију путем увоВења „важења златних девиза и да je оно „било уведено после I светског рата у великом броју земал>а” (Италији, Немачкој и другим земљама централне Европе). Нисам навео да je ово ранпје постојало у Индији, Русији итд. jep се тај моменат није уклапао у контекст оног што сам хтео да кажем те нисам хтео да непотребним наводима оптерећујем текст. И друге примедб'е ове врсте су већином нетачне, вештачке и натегнуте, али je простор сувише мали да бих то све люгао и да документу) ем. Г. Коначно, што се тиче језика мислим да се сваком аутору који доста шипе могу учинити веће или мање језичке примедбе: у погледу употребљених термина, стила итд, Али сваки који чини такве примедбе треба то да чини са пуном одговорношћу, и да води рачуна о општем језичком нивоу и стандарду аутора итд. Исто тако критичар мора да пази и на свој сопствени језик, иначе би му се могло замерити да види „труп у туђем оку, а не види брвно у сопственом”. О свему овом, меВутим, проф. Meichsner као да није водно рачуна, него и о пнтањима језика, као и у питањима права суверено дели лекдије и о стварима за ко je се у најмању руку може рећи да није компетентан. Он je, по мом уверењу, морао претходно да расправи извесне ствари са лингвистима из Иравописне комисије која je израдила и у издању Матице српске и Матице хрватске објавила „Правопис српскохрватског юъижевног језика” (1960). Тако ми проф. Meichsner приговара што сам употребио реч „закономеран”, a тај je израз прихваћен као књижеван у Правописном речнику које je уз Правопис био објављен. Игнорпсање поменутог Правописног речника довело je до тога да проф. Meichsner употребљава израз .„етимологијски” (стр. 225) уместо уобичајено „етимолошки” како се у поменугом Правописном речнику препоручује. Проф. Meichsner се „узбудио” што сам употребио реч „роба” у плуралу, а у питагьу je реч ко ja je по његовом мишљењу singularia tantum. Међутим je познато да ce y нашем савременом језику и, колико знам, без изузетка у нашој марксистичкој економској литератури реч роба „употребљава у множини (робе). Тако нпр. проф. др Вацић каже да „ ... Маркс своди све робе на само једино њихово својство ... Б. _Сабл>ић наводи да „... производи рада постају робе ...” а проф. др Жарковић да je „... вредност само израз прометних пропорпија роба ...” (све подвукао В.К.) (В. Еконоыски лексикон, стр. 1187, 1483, 1484). Нисам језички стручњак да би о овом питању могао мернторно расправ-