Анали Правног факултета у Београду

су им дате на располагање. Кад је извршена рецепција римског права, дошло је до сукоба између римског и германског схватања. У тзв. „оттштем немачком праву“, оба ова схватања остала су у важностн. Германско схватање задржано је у-толико што је закупцу и другим лицима у сличној позицији призната истинска власт на стварп. Он је добио државинску заштиту помоћу тужбе која је преузета из канонског права, тзв. actio ex canone („Spolienklage"). C другс стране, закуподавац је задржао државннску заштиту, коју му је признавало римско право, мада није сматран имаоцем стварне Briacni. У њсгову корист прихваћена је, наиме, фикција да има истинску власт на ствари. Тако је настала двострука државина: државина у смислу схватања која важе у промету, и фиктивна државина, која има уиориште у историји. BGB је преузео, у суштини такво схватање (стр. 67). 2. Писац сматра да посредна државнна ужива правну заштиту зато што има тенденцнју да постане непосредна, чим се угаси однос посредовања државине. Посредни држалац има, дакле, оправдаи интерес да онај ко њсгову државину посредује не буде лишен поседа, јер само у том случају он може бити снгуран да he иовратити непосредну власт на ствар. Поред тога, посредна државина игра извесну улогу код стицања п преношења права на стварима. б) Претпоставке 1. Ако неко поседује одређену ствар као плодоуживалац, заложни поверилац. арендатор, закупац, оставопримац, или на основу неког слнчног односа који га према другоме овлашћује или обавезује да ствар привремено држи, онда је и тај други држалац ствари, тј. има посредну државину (§ 868 BGB). Вилинг нарочито подвлачи да закупац држн ствар као туђу, тј. он иосредује државину закуподавца и чини га тако посредним држаоцем. Посреднички однос за државнну не мора, међутим, бити пуноважан; закуподавац има право на државинску заштиту без обзира на то да ли је уговор о закупу правоваљан. Јер заштићена је нада закуподавца да добије натраг власт над ствари, која код њега постоји и у случају кад уговор о закупу није пуноважан (стр. 68). Посредна државина треба још да омогући преношење стварних права другоме и без преноса физичке власти над ствари. Ни ту пуноважност односа између посредног и непосредног држаоца не игра улогу. На пример: савестан својински држалац, који ствар изда у закуи, има право да је и даље држн и у случају кад је уговор о закупу без правне важности (стр. 68). 2. По владајућем гледишту немачких правника, право посредног држаоца да захтева предају ствари чини претпоставку посредне државинс. Ако то право недостаје, тада, због немања односа према ствари, не може постојати ни посредна државина. Посредни

571

Hans Josef Wieling: Sachenrecht , Јаков Радишић (стр. 568-576)