Анали Правног факултета у Београду

ника. Другим речима, власник је, истовремено, посредни својински држалац и нспосредни туђпнски држалац исте ствари (стр. 69).

11. Заложна права на непокретностима а) Историјат и значај 1. Писац указује на околност да се израз ~право залоге на непокретности“ не налази у BGB, него је нзграђен доцније, као општи појам за хипотеку, земллшгаи и рентни дуг. Преднацрт BGB знао је само за хипотеку, алн је Прва комисија, ослањајући се на пруско право, увела неакцесорни земљишни дуг, па је потом залогу на покретним стварима, хипотеку и земљншни дуг сврстала у девети одељак, под заједннчким насловом „Заложно право и земљишнн дуг“. Чланови Комисије су знали да постављање земљишног дуга између хипотеке и залоге на покретним стварима није у складу са системом Законика, јер земљишни дуг не представља заложно право у правом смислу речи. Одлучујућа је била, међутим, повезаност земљншног дуга са стварима, затим и то што он служи истим привредним циљевима као и хипотека. Друга комисија је додала и рентни дуг, као подврсту земљишног дуга (стр. 373). 2. Вилинг посебно објашњава привредни значај заложних права на непокретностима. Подвлачи да се та права користе ради добијања новчаних средстава потребнпх за подизање готово свих □риватних грађевина, за куповину кућа и станова, али и као производни кредити. Читава једна врста банака (тзв. хипотекарне банке) бави се професионално давањем новчаних кредита, и при томе користи заложна права на непокретностима. Те банке прибављају потребна новчана средства издавањем „заложних писама“, којима се тргује на берзама. Ради се, у ствари, о вредносним папирима, који гласе на доносиоца и у којима су уписана потраживања обезбеђена правима залоге на непокретностима у ко рист банке (стр. 373). б) Општш правила 1. Према претежном схватању немачких правника, заложна права на непокретностима пружају повериоцу стварно право уновчења. Ималац тог права може спровести принудно извршење на непокретности, уколико његово потраживање не буде намирено на други начин (§ 1147 BGB). Он, по мишљењу писца, није овлашћен да од власника залогом оптерећене непокретности захтева исплату дуга. Право залоге омогућује, дакле, имаоцу да оптерећену непокретност претвори у новац, тј. да захтева јавну продају непокретности или принудну управу над њом. To се може формулисати и на овај начин: власник оптерећене непокретности не дугује ништа имаоцу права залоге; он само одговара, и то једино оптерећеном непокретношћу, не и осталом својом имовином (стр. 374).

573

Hans Josef Wicling: Sachenrecht. Јаков Радишић (стр. 568-576)