Анали Правног факултета у Београду

Права човека. Зборник докумената

(~Прометеј“, Београд, 1991, 304 стр.)

Таман смо констатовали да се у Југославији збирке докумената о људским правима објављују сваких двадесет година. 1 кад оно, после само две годпне од последње, појављује се зборник докумената о правима човека који је уредио др Владан Василијевић. саветннк Института за кримннолошка и социолошка истраживања у Београду. Две збнрке текстова о људским правима издате у размаку од две године само су на први поглед слнчне, али су садржински различите. Док су у првој објављени углавном најважнији нацнонални документи (као „темељи модерне демократпје“, како се каже у наслову), дотле су у другој искључиво међународни. На тај начин се у велпкој мери обе складно допуњују - прва показује историјски ход идеје о заштити основних људских права и слобода која има своје унутрашње (националне) корене, а друга приказује те идеје изражене и развнјене у бројннм међународним документима. Обема је заједничка пажња према Свеопштој декларацији о људским правима и најважнијим документима Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС). Другачија систематика према мерилу општости није допустила другој да почне тамо где се прва завршава, али и без тога оне заједно пружају релативно потпуну слику људских права и слобода како су изражени у најпознатијим правним текстовима. Међутим, везу између њих успоставља Владан Василијевић који, у опширном уводном тексту („Права човека између полнтике и права“, стр. 5-28), полази од мишљења израженог у првој збирци (стр. 6, бел. 1) о неодрживости тврђења о потпуној аутохтоности Африке и ислама у погледу права човека. Та веза се ту завршава јер је исламски фундаментализам само једна од опасности које прете остваривању демократије и права човека. Спремност фанатика да прибегну свим средствима ради остварења „светог циља“ чини да „питање права човека, појединца и старање о њему постаје беспредметно“ јер су та права „предмет систематских кршења а не доследне заштите“ (на истом месту). У анализи опасности које прете заштити права човека др Василнјевић се не задржава на исламском фундаментализму већ наводи економска превирања, односе између најразвијенијих земаља и повремене кризе као „додатни чинилац с којим се мора рачунати и код коришћења и заштите права човека“ (на истом месту). На то надовезује промене у средњој и источној Европи, за које каже да су истовремено добре и пожељне али и оптерећене многим опасностима и искушењима, међу којима као посебно зло наводи национализам у неким вишенационалним државама тзв. реалног социјализма и прогнозу да уједињена Немачка рачуна и са

1 Вндетн Лнале Правног факулшеша у Београуу, бр. 4-6/1997, стр. 564-565.

595

Права човека. Зборник докуменаша , Момир Милојевић (стр. 595—602)