Анали Правног факултета у Београду

човека у кривичном поступку, усвојених углавном у оквиру или под окриљем Уједињених нација. Приликом састављања збирке, дужна пажња је посвсћена и регионалним докумснтима о људским правима. Из Архива је преузета европска Конвенцпја о заштити права човека и основних слобода, а унете су и Америчка конвенција о људскнм правима и Афрнчка повеља о правима човека и народа. На крају зборника, међу најновијим документима (стр. 230-303), најважнији су документи КЕБС-а и конвенције из областн кривичног поступка, усвојене у оквиру Европског савета. Оне су за Југославију значајне јер омогућавају приступање државама нечланицама које позове Комнтет министара Европског савета. Нема сумње да је највећа вредност свих зборника, па и овога, што доносе нове документе којих нма све више. Њихов одбир н систематисање зависе од мерила и укуса приређивача и представљају у правом смислу ауторско дело. To у пуној мери важи за зборник докумената који је пред нама. Љубитељи целовитости могу да кажу да је требало унети још неке документе из збирке Архива или бар све важније уговоре које је Југославнја прихватила (који се иначе наводе на стр. 26-27). Нажалост, др Василијевић не може да објашњава зашто се определио за овакав избор, али треба имати у внду да је међународних докумената у области људских права данас већ толико много да не могу стати ни у један једнотомни зборник, што најбоље потврђује збирка Уједињених нација. Садањим и будућим истраживачима не преостаје друго него да се задовоље разним збиркама ма колико их било. Ако се на неки документ наиђе у више збиркн, утолико боље.и Преузимање текстова из разних издања или часописа, ма колико технички било једноставно, може да има за последицу мању прецизност у погледу навођења извора и имена преводилаца. У овом зборнику се само за текстове преузете из Архива наводе извори на које он упућује, док то нпје увек случај с текстовима преузетим из Југословенске ревије за међународно право. Наиме, због уређивачке политике тог часописа, само су у бр. 1-2/1989. потпнсани преводиоци, док су преводиоци у ранијим бројевима остали непознати широј јавности. За неке текстове се каже само да су преузети из Југословенске ревије за међународно право, бр. 1-2/1989, а у њој се сазнаје и ко је преводилац (као и у Архиоу, бр.

14 Због тога, на пример, за пактове о људскпм правнма н Факултативнн протокол уз Пакт о грађанским и политичким правима у Архиву бр. 4/1968. пише само да су преузети из Југословенске ревије за међународно право, бр. 1-3/1967. Преводилац је бпо професор др Милан Марковић. За име преводиоца Конвенције о незастаревању ратних злочнна н злочнна протмв човечности и Конвенцији о укидању п кажњавању злочина апартхејда треба видети у архиву Ревије.

600

Права човека. Зборник докуменаша , Момир Милојевић (стр. 595-602)