Анали Правног факултета у Београду

форма, коју закон захтева, нема правног посла“; или „Формалности које закон захтева, треба поштовати“; б) agcrc - савете странкама за вођење парнице. Савете су давали адвокати. А, „У саветима будн пуж, а на делу птица“. Односно, ~Пре него што иочнеш, посаветуј се, а када си се посаветовао, дело брзо обави“; в) respondere - мишљења о спорним питањима, која су давана: усмено иред грађанима; исписана у књигама, и, писмено с печатом. Мишљења најистакнутијих правника била су обавезна за судије, којп су били без правне спремс. „Одговори правних стручњака су ставови и мишљења оних којима је дозвољено да стварају право.“

2. ЗБОРНИЦИ PI КОДИФИКАЦИЈЕ - ИЗВОРИ ПРАВНИХ ИЗРЕКА За налажење и прикупљање правних изрека, састављачи Dicte користилн су зборнике закона из времена домината, посебно Codex Theodosianus из 438. г. Међутим, највећи извор била је Јустинијанова кодификација пзвршена између 528. н 534. г, Њу чине четнри збирке: Codex .Tustinianus (529, није сачуван); Elcmenta (533. г.), уџбеник права, чија је садржина, од 4. књиге. имала снагу закона; Digesta (533. г.), зборннк, који „садржи у себи све“, са 50 књига. И, Codex praelectionis (534. г.), од 12 књига. На Јустинијановој кодификацији радили су најбољи познаваоцн права тог доба. Тако, у изради Digesta узело је учешће 11 адвоката н пет професора права. ~D igesta су најзначајније дело Јустинијанове коднфнкације и најинтересантнији споменик римског права“ (из Увода Dicte). Највећи део односи се на приватно право. Digesta није само целовит зборник овог права. Она је модернизовано и рационализовано приватно право из ранијих векова, које је бнло у примени, и прилагођено тадашњнм потребама. Digesta је осавремењено приватно право, како по садржини, тако н по форми и изразу.

3. GLOSSE - ИЗВОРИ ПРАВНИХ ИЗРЕКА У бившим западним деловима Римске империје, каже се у Уводу Dicta et regnlae iuris , Јустинијанова кодификација и римско право, били су врло брзо потиснути и замењени феудалним правом новостворених варварских држава, тако да су они били скоро потпуно заборављени. Међутим, у Византији (источни део Римског

604

Д. Стојчевић, А. Ромац: Dicta et regulae iuri.s, Љубомир Ив. Јовнћ (стр. 602-608)