Анали Правног факултета у Београду

право заинтересованост показују нови посленици који су названн ~postglosatori“. Али, основа њиховог рада није Јустинијанова кодификација, већ резултати рада „глосатора“, тј. њихово дело Glossa ordinaria. Ови правници прилагођавају правне принципе, установе и инстнтуције потребама стварности, нове правне праксе. „Постглосатори су унели извесну ширину у проучавање права, извлачећи, помоћу апстракција, основне принципе и правила у појединим областима права. Многе дефиншшје, правна правила и изреке извунене из римског права, којв се и данас срећу у правној литератури, дугујемо овоме периоду правне историје (из Увода Dicte). Glossa ordinaria живи. Она је обавезна. „Што не зна глоса, не зна ни суд“. To значи да је за суд обавезно само оно из римског права што се налази у овој Глоси. Она бива допуњавана и модернизована односно прнлагођавана потребама праксе. Прераста у тзв. Пандектно право, које се ~као посебан систем права, нзучавало на многим европским универзитетима све до II светског рата“ (Правна енциклопедија 2).

4. РИМСКО ПРАВО И ЗАКОНОДАВСТВО XVIII PI XIX ВЕКА И ДАНАС Почетком XVI века правна наука се, опет, враћа изучавању римског права. Основу изучавања поново представља изворна Јустинијанова кодификација, издата под називом Corpus iuris civilis. Током XVIII и XIX века римско право и Corpus iuris civilis бивају значајна основа за доношење многих буржоаских закона: ЕГаполеонов (1804), Општи грађански законик Аустрије (1811), Српски грађански законик (1844). Рнмско право је и даље предмет научног истраживања. Чувено је дело научника Ihering-a Дух римског права, које је и данас актуелно, посебно са историјског гледишта. У наше време римско право има не само историјски значај. Оно и даље живи кроз неке институције савремених права и установа важећег законодавства. Посебно живи кроз правна правила, правне изреке и дефиниције, о чему he, даље, бити речи.

5. ЗАКОНИ И ПРАВНЕ ИЗРЕКЕ Правне изреке и дефиниције о праву, изречене пре две хиљаде година, прс свега у кодексима римског права, делимично дограђиване, мењане и прилагођаване кроз средњовековно н буржоаско право, представљају и данас не само врхунско правно стваралаштво прошавших векова и непроцењиво културно благо

606

Д. Стојчевмћ, А. Ромац: Dicta ct regulae iuris, Љубомир Ив. Јовић (стр. 602-608)