Анали Правног факултета у Београду

је, мачем идеолошке и класне неподобности, пресечена блистава универзитетска каријера професора Томе Живановића, Миливоја Марковића, Тихомира Васиљевића, Александра Соловјева, Драгољуба Јовановића, Божидара С. Марковића и других. Привилегију да вечерас могу изговорити ове речи извињења могли бисте, даме и господо, протумачити и као гест који не обавезује превише, јер их казује декан који је рођен после тих збивања, и то пред скупом у којем готово да нема оних који би, по годинама, моглп бити његови активни или пасивни учесници. Бојим се, међутим, да ова nostra culpa данас, у касно пролеће 1998. године, добија нову, поражавајућу димензију. Сцена за понављање учињеног у 1945. години већ је постављена. Знам само да нећу бити декан који he играти улогу онога који тада, пре 53 године, није закључио радни однос са професором Марковићем. Уверен сам да таквих актера нема међу нама којн смо се овде окупили. Али, прибојавам се да, ипак, постоје кандидати за ту улогу, као и за улогу оних које треба одстранити са Универзитета. Зато речи које Вам упућујем, поштовани господине професоре, Вас дотичу само посредно: лш смо ти којима је потребан Ваш опроштај, да бисмо у оловним временима у која смо ушли нашли снаге да форлгулишемо категорички императив наше генерације, сада на крају миленијума: не прихватамо нови погром; то није наш свет; не дамо бео Градски Правни факултет новом варваризму! Чим први међу наставннцима или асистентима буде елиминисан, остали ће се суочити са изазовом да ли да пристану на репризу чистке од пре пола века, или, пак, оне од пре четврт столећа. Потребне ће нам бити врлине једног чика Мише Ђурића - врлине о којима можемо судити и на основу Вашег примера - да се одупремо злу које улази на врата београдског Универзитета и његовог Правног факултета. Осећам да не смемо пружити прилику некоме моме наследнпку на функцији декана да - две, пет или педесет година касније - изговара nostra culpa прогнанику, удаљеном са факултета у последњим годинама XX века, века који, с правом, можемо назвати Вашим, господине професоре. И то је још један разлог што Вам, желећи Вам добро здравље и још пуно годнна испуњеног живота, захваљујем у име институције којој сте увек припадали. Факултет Вама није требао; Ви сте били потребни факултету.

610

Говор на прослави 95. рођендана професора Божидара С. Марковића