Анали Правног факултета у Београду

различитих привилегија (финансијска помоћ, обезбеђивање визе или зелене карте за рад у иностранству, медицинска помоћ, итд.), све до злоупотребе тешког здравственог, а нарочито психолошког стања у коме се потенцијални члан налази, па и директног уцењивања. Све то у крајњој линији доводи до напуштања постојећег верског убеђења и у основи насилног превођења у друго, да би се заузврат решио неки сопствени проблем, материјални или психо лошки. Оваква појава се у Европи обично назива прозелитшзам и има негативну конотацију (особито у православним земљама), док су у САД сам термин, као и сама појава много мање омражени и подразумевају у основи дозвољено конвертовање из једне вере у другу, као последицу базичног људског права на слободу вероисповести. To је тачка на којој се изнова долази до проблема утврђивања мере између слободе и њених граница. Наш правни систем, осим начелног гарантовања права на слободу вероисповести у савезном Уставу и уставима Република, питање његове злоупотребе уопште не разматра, као што не регулише нн питање рада секти и сличних верских организација. Пошто је Закон о правном положају верских заједница из 1977. године стављен ван снаге 1993. године, о овим питањима је отворена огромна правна празнина. У фебруару 1998, једна група посланика у Народној скупштини Републике Србије предложила је да се формира Комисија Народне скупштине за испитивање рада и деловања верских секти на територији Републике. Влада Републике Србије, на седници одржаној 10. јуна 1998. године, размотрила је тај предлог и закључила: ..Народни посланици, у образложењу Предлога одлуке, нису конкретније навели о којим се верским сектама ради, као и који су то елементи у њиховом учењу и деловању који доводе до различитих опасности по друштвени живот грађана. Из тих разлога, Влада сматра да није у могућности да блнже размотри све аспекте заснованости Предлога одлуке. У Министарству вера је у току припрема Нацрта закона о верскнм заједницама у коме he бити ближе разрађена пптања везана за оснивање, односно регистровање верских заједнида, као и свих услова које оне треба да испуне да би могле да отпочну са радом. Такође, предвиђају се и одговарајући услови због којих је могућ престанак, односно забрана рада верске заједннце. Влада сматра да he се усвајањем овог закона регулисати питање легалног деловања верских заједница и њихове друштвене контроле, јер је после стављања Закона о правном положају верских заједннца ван снаге 1993. године у овој области остала правна празнина, која је довела до тога да су се различити верски покрети и групе као и параверски покрети регистровали као удружења грађана.“

350

Сима Аврамовнћ, Верска слобода и њена злоупотрсба (стр. 346-364)