Анали Правног факултета у Београду

Report) за Парламентарну скупштину Савета Европе, под називом „Нелегалне активности секти“. 21 У овом документу се подсећа да је Скупштина Савета Европе још 1992. године усвојила Препоруку бр. 1178 о сектама и новим верским покретима, у којој се истицало да је непожељно да се путем зчконодавства интервенише у овој области, јер би такво законодавство могло неповољно да утиче на остваривање слободе уверења и вероисповести, коју гарантује чл. 9 Европске конвенције о људским правима, и у којој је као основна мера заштите предвиђено боље информисање и едуковање омладине и становништва уопште. Но, истовремено је закључено да је неопходно дефинисати шта се подразумева под сектама. Стога је Настасеов извештај управо покушао да реши проблем дефинисања секти, као и да одговори на питање да ли треба правити разлику између секти и религија. У извештају се предлаже да се оба проблема избегну на тај начин што he се говорити о „групама верске, спиритуалне или езотеричне природе“, што је довољно широк појам да генералном формулом обухвати различите аспекте и веровања, при чему се истиче да се не смеју кажњавати носиоци тих идеја, него само недозвољени акти који су почињени у име тих идеја. У закључку се констатује да су секте увелико користиле толеранцију коју даје слобода вероисповести и да су искористиле предност што су им врата била широм отворена. Државна власт мора показивати толеранцију, али и vigilance са друге стране. Ипак, и поред тога што је очигледно да овај нзвештај по својој интонацији представља још један корак даље у уоченом тренду ограничавања коришћења верских слобода ради (насилног, у најширем смислу) превођења других људи у одређену вероисповест, одн. корак ка ограничавању прозелитизма, извештај се завршава закључком; „Мада се још увек не поставља питање заговарања доношења закона, могуће је да се предложе бројне мере које ће сачувати најрањивије чланове друштва и омогућити забрану појединих група које су познате по томе што изазивају криминалне активности.“ Боље информисање и едукација остају и даље, дакле, главне мере помоћу којих треба спречавати злоупотребе верских слобода. Ипак, у Настасеовом извештају се помињу и предлози учињени у различитим националним извештајима (француском и белгијском), при чему овај други изричито, као први корак, предлаже „увођење посебних, нових кривичноправних мера, које се односе на злоупотребу лица која се налазе у невољи и активно провоцирање самоубиства“. 22 На тај начин, оно што је пре неколико година, у време расправе у Европском парламенту, у време дискусије о Резолуцији о сектама, дакле, оно што је тада изгледало

21 Council of Europe, Parliamentary Assembly, Committee on Legal Affairs and Human Rights, AS/Jur (1999) 7.

22 Naslasc Report, p. 9.

356

Сима Аврамовић, Верска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)