Анали Правног факултета у Београду

као светогрђе - а то је доношење посебних прописа о овим проблемима - сада се коначно појављује као легитиман предлог једне развијене западноевропске земље. Но, истовремено се на другој страни Атлантика доноси један закон у америчком Конгресу, који битно одудара од ове ~европске“ тенденције. 23 На дан 27. октобра 1998. године је у америчким службеним новинама објављен ~l nternational Religious Fredom Act of 1998“, 24 који je претходно усвојен y Конгресу, a y коме постоји неколико решења на која се мора скренути пажња. Најпре, у самом уводу ( Section 3) дају се дефиннције појмова који се корнсте у Закону. Тачка 1 одређује иојам „Ambasador at Large for International Religions Freedom", односно уводи појам специјалног амбасадора који је задужен за праћење остваривања верских права у свету (о чијем се именовању ближе говори у Sec. 101). Тачка 2 дефинише појам „Annual Report", који подразумева годишњи извештај о стању верских слобода у свету, који поменути амбасадор јсдном годишње подноси иредседнику САД (о чему детаљније говори Sec. 102). Тачком 11 дефинише се шта he се сматрати „посебно тешким повредама верске слободе" 25 а тачком 13 шта у смислу тог закона представља „повреду верске слободе". Она гласи: „(13) Violations of religious freedom. - The terms 'violations of religious freedom' means violations of the internationally recognized right to freedom of religion and religious belief and practice, as set forth in the international instruments referred to in section 2(a)(2) and as described in section 2(a)(3), including violations such as (A) arbitrary prohibitions on, restrictions of, or punishment for (i) assembling for peaceful religious activities such as worship, preaching, and prayer, including arbitrary registration requirements;

23 Није искључено да je доношење овог акта убрзало доношење „Закона о слободи савестп и верских уверења" у руској Думи 23. јуна 1997. године, којим је, између осталог, ограничен прозелитизам и деловање секти. После протеста папе Јована Павла II и захтева председника САД Била Клинтона да руски председник „заштити нове верске покрете", Борис Јељцин је 21. јула исте године на тај закон ставио вето и он није никада ступио на снагу. To је изазвало лавину незадовољства представника Думе и цркве, укључујући и јавну осуду понашања председника државе од стране руског патријарха Алексеја, али је закон остао без председниковог потписа и није ступио на снагу. В. ближе Кураев, А., Православие и право, издание Сретенского монастирја, 1997, 5.

24 Public Law 105-292, 105 lh Congress, 112 Stat. 2787-2815.

25 „(11) Particularly severe violations of religious freedom. - The term 'particularly severe violations of religious freedom' means systematic, ongoing, egregious viloations of religious freedom, including violations such as (A) torture or cruel, inhuman, or degrading treatement or punishment; (B) prolonged detention without charges; (C) causing the disappearance of persons by the abduction or clandestine detention of those persons; or (D) other flagrant denial of the right to life, liberty, or the security of persons."

357

Сима Аврамовић, Верска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)