Анали Правног факултета у Београду

У Општем имовинском законику користи ce термин благонаравље (лат. bones mores, франц. les bonnes moeurs, нем. die gute Sitten), који y Грађанском законику Србије (§ 13) има облик блаГонаравије. У савременом законодавству (Закон о облигационим односима) за исти појам користи ce термин морал.

Законик говори и о правшшма благонаравља и поштења, која дефинише на следећи начин: „Правилима благонаравља и поштења називљу ce, y овоме Законику она правила обичне љуцкоте и правичности, на покоравање којима Власт y опште не може свагда управо да принуди, али за то народна савјест свагда осуђује оне који та правила преступају.”

Приликом првог читања нацрта Законика прихваћено je објашњење да „љуцкота [савр. људскост - М. Л.] готово заступа ријеч морал - што поштење не може заступити ту ријеч јер може имати двојаки смисао, нпр. човјек може бити јунак али не и поштен”. 58 Законик има и термин непоштење.

Законик користи дублетне термжне зла намјера и зло лукавство (лат. dolus malus, франц. le dol, нем. die Arglist или die base Absicht). У вези c њима Богишић je дао напомену да y Црној Гори речи лукавство, лукав, лукаво немају „сасвијем онако значење као y другим српским и хрватским покрајинама” и закључује: ~У Црној je Гори значење тијех ријечи много слабнје, које ce већином приближује: умјешности н допуштеној хитрости.” 59 Стога je уз лексему лукавство додао и придев зло да би ce добио правни термин који има значење другачије од уобичајеног и допуштеног лукавства. У том значењу Грађански законик Србије (§ 819) употребљава термин злонамера, Правно-политичка терминолоГија за аустријске словенске језике (стр. 33, 100) термине лукавство (lukavstvo), зла намисао (zla namisao), зла намјера, a савремено законодавство (Закон о облпгационим односима) термине намера и умишљај.

IX. залог или заложно ираво [члан 862. ОИЗ ЦГ], залога [чл. 82, 172-180, 863-866, 869. ОИЗ ЦГ], презалога (члан 179. ОИЗ ЦГ), покретни залог [члан 625. ОИЗ ЦГ], непокретни залог [члан 625. ОИЗ ЦГ], застава [чл. 193-221, 865. ОИЗ ЦГ], застшвна књига [члан 865. ОИЗ ЦГ], заклада или трајна задужбина [чл.

58 Бојовчћ 1992, 73.

59 БоГшиић 1995, 396.

248

М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)