Анали Правног факултета у Београду

устаљеној лексеми смрт. 11 За термине изјава пунољетства (лат. venia aetaîis, франц. V emancipation, нем. die Volljàhrigkeitserklàrung) и изјава о смрти (одсутна човјека) (франц. la declaration d’absence, нем. die Todeserklarung) Богишнћ каже y свом писму К. Војновићу да су то нове „форме”, које je он сачинио, иако су употребљене речн народне. 72 Грађански законнк Србије (§ 51, 152) за ове институте користи термине оглашавање малолетног за пунолетног и оглашавање несталога за умрлог, a савремено законодавство термине стицање пословне способности пре пунолетства и оглашавање несталоГа за умрлог.

Институт правног субјекта (имаоник) укључује постојање одређенпх овлашћења, што je Законик формулисао овако: „Сваки je човјек имаоник, тј. y границама закона свак je потпуно властан имати своју сопствену имовину; тећи je, уживати и тиме по вољи располагати” (члан 10). Особину имаоника да поседује одређена овлашћења Законик означава лексемом (придевом) властшн („овлашћен”), која je честа y Законику јер ce ради о бројним овлашћењима имаоника. Лексема властан (као и лексема ишровласни) регистрована je као славенизам y Његошевом језику.

Међутим, Законик има институт који назива запрјета располаГања имовином (лат. interdictio, франц. l’interdiction, нем. das Verbot), који ce y савременом законодавству (Закон о облигационим односима) назива лишење или ограничење пословне способностш. Поводом термина запрјета Богишић каже y свом писму К. Војновићу да je ~забрана y народном језику ограда каква râja куда не смије улазити стока”, али je он уз тај термин узео и термин запрјета (која му ce више „милила”) држећи ce правила да „никоме не нарињује својих изума”, па je оставио да правни живот реши ~коме he ce од ова два термина привољети”. У Његошевом језику јављају ce глаголи запрећивати и запријетити, али не и именица запрјета.

Лексему забрана Законик користи y оквиру двочланог термина судска забрана, који има дублет запт. Богишић je y свом чланку 73 прокоментарисао значење речи запт y Србији и Црној Гори. Каже да je Вук y свом речнику навео („ваљда за Ср-

73 Бојоаић 1992, 188.

77 Маршиновић 1955, 2Ü2.

73 Богишић 1998, 380.

253

М. Луковић. Гснеза терминологнје Општега имовинског законика (стр. 229-265)