Анали Правног факултета у Београду
бију”) реч запт за појам дисциплина, док je лично слушао да ce y Црној Гори и „оближим крајевима” за тај појам користи реч стега (у Његошевом језику јављају ce обе речи: и забрана и запт). Међутим, коментарише даље Богишић, реч стега y Србији (по Вуковом речнику) има значење veracharfte Polizei, Cordon gegen die Pest и сл., док реч запт y Црној Гори означава институт sequestratio. Управо y том другом значењу Богишић je употребио реч запт као дублет за термин судска забрана. За овај институт y савременом законодавству (Закон о извршном поступку) користи ce термин принудно извршење судске одлуке.
XI. јемсшво [чл. 457-472, 895, ОИЗ ЦГ], јеман [чл. 457, 46СМ-72, 617, 894. ОИЗ \ХТ],јамап [члан 617. ОИЗ ЦГ]
Код института јемства констатовано je приликом првог читања Законика да je облик јемство обичнији него јамство, па je задржан први назив. Истовремено je констатовано „да ce не говори ујемчити или подјемчити”. Зато je уопште и термин јемац (лат .fidejussor, франц. la caution, нем. der Bürge), како je и y Грађанском законику Србије (§ 829). Ипак, y једном члану Општега имовинског законика cpehe ce и облик јамаи, што je очигледно омашка при уједначавању текста Законика. Правнополитичка терминологија за аустријске словвнске језикв (стр. 104) јемца назива порук, parut У Његошевом језику јављају ce јемство и јемаи, y Грбаљском законику термин јемаи, a y Пољичком статуту термин јамаи.
XII. куиовина, или куиња, или иродаја (чл. 222-224, 228, 251-257, 872. ОИЗ ЦГ], куповина на обид или окушај [чл. 251], јавна продаја [чл. 55, 89, 191, 180, 214. ОИЗ ЦГ], иијена [чл. 223, 224, 227. ОИЗ ЦГ], иијена која долази од лична омиља[ члан 926. ОИЗ ЦГ], капара или задавак [чл. 550, 551, 934. ОИЗ ЦГ], одустаншш [чл. 552, 935. ОИЗ ЦГ], уречена Глоба, или уговорена глоба [чл. 553-555, 936. ОИЗ ЦГ], уговорена тегоба или уговорена дужност [чл. 553, 554, 898. 936. ОИЗ ЦГ], потражни одузам [члан 874. ОИЗ ЦГ]
Око института куповине и продаје (лат. emtio et venditio, франц. la vente, нем. der Kauf u. Verkauf) било je више термпнолошких дилема током читања нацрта Законика. Сва три члана Одбора из Црне Горе била су за то да ce остане при устаљеном
254
М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)