Анали Правног факултета у Београду

термину куповина (па тако и при термину право прече куповине), a Богишнћ je сматрао да je „доиста љепша ријеч купња јер казује акт куповања”. 74 У свом писму К. Војновићу Богишић каже да y Дубровнику старпји људи још говоре купња 75 (то je забележио y Вук y свом речннку, с тим што лексему купња бележе и Стулићев п Даничићев речник, a јавља ce и y делима Сима Матавуља, Лазара Комарчпћа, Григорија Божовића, Ива Козарчанпна, Исака Самоковлије, Ранка Маринковића и Светозара Ћоровпћа). На крају су усвојена оба термина као дублети.

Грађански законик Србије (§ 641. ГЗС) користи термине продаја и куповина, куповање и продаја, a Правно-политичка терминолоГија за аустријске словенске језикв (стр. 299, 565) термине kupnja и prodaja. Дакле, видљива je сличност термина Општега имовинског законика с терминима из оба ова старија извора. У савременом законодавству (Закон о облигационим односима) говорн ce о уговору о продаји, али ce y правној теорији корнсти и термнн купопродаја . 76 За ннститут јавне продаје чланови Одбора одбацили су термине кличба и личба јер су им билн неразумљиви (осим Богишићу). У Пољичком статуту јавља ce само термин продаја.

Законик користи и термин куповина на обид или окушај (лат. emtio ad gustum, франд. la vente ad gustum, нем. der Kauf auf Besicht oder Probe). За употребљене лексеме (куповина, обид, окушај) Богипшћ y свом писму К. Војновићу каже да су народне, али их je он први употребио као целовит термин. 77 Лексема обид регистрована je, међутим, као славенизам y Његошевом језику, уз напомену да je „направљена од црквенословенске речи обида”. 1& Грађански законик Србије (§ 645) ову врсту куповине назива куповина ствари које кушати ваља, a Правно-политичка терминологија за аустријске словенске језике (стр. 398) назива

74 Бојооић 1992, 188.

7 ~* Маршиновић 1958, 202.

76 Лексикон грађанског ирава 1996, 308.

77 Мартиновић 1958, 202. У свом писму К. Војновићу Богишић даје и ово објашњење; „ Обид (долази од обонд, па по језикословноме закону да двије дентале не могу опстати једна уз другу в je испало - ср. Обод, село код Цавтата, које долази од Обвод) јест ријеч народна, a иако абсолетна; ја ју слушах као дијете још кад ce туцају с црњим јајима на Ускрс; један играч кад ce боји да je јаје другога играча тврђе, каже: ’Дај да обидим’, тј. окуша ударајући полако њиме о зубе je ли и на колико тврдо; уосталом говори ce y пјесмама и о мегданџијама да су ce обидили. ’Да ce окушамо’, говоре такође мегданџије y пјесмама.”

7S Ciuujoouh 1992, 180.

255

М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)