Анали Правног факултета у Београду
за овај институт нема посебан термин, a Правно-политичка Шерминологија за аустријске словенске језике има термине (стр. 120) накнадбина, uaknadbina. Током читања нацрта Законика терминима уговорена глоба и уговорена тегоба придавано je синонимско значење, 82 али je касније термин уговорена тегоба везан (као дублет) за институт уговорена дужност (лат. modus, франц. la mode. нем. die Auflage), који ce y савременом законодавству назпва уговорна обавеза. У Пољичком статуту користи ce термин Глоба.
С купопродајом je y вези и институт који савремено законодавство (Закон о облигационим односима) назива одГоворност. за правне недостатке или заштита од евикције (лат. evictio, франц. l’éviction, нем. die Entwcihnmg, Gewahr). Taj институт Општи имовинскн законик назива потражни одузам, Правно-политшчка терминолоГија за аустријске словенске језике (стр. 250) назива га поручанство, porucanstvo, a Грађански законик Србије (§ 655) дефинише га на описан начин.
XIII. Кућа, или кућна заједншш, или домаћа заједншш [чл. 686, 687, 691, 696, 692, 698, 964, 965, 700-702, 705-708, 965. ОИЗ ЦГ], кутње чељаде [члан 689. ОИЗ ЦГ], домаћин, или кућни старјеишна, или стареишна Куће (чл. 395, 441, 672, 691, 693, 698. ОИЗ ЦГ), особина или особак [чл. 483, 688-690, 967. ОИЗ ЦГ], домазет [члан 670. ОИЗ ЦГ], сирота [члан 347. ОИЗ ЦГ]
У свом раду О облику названом инокоштина y сеоској породици Срба и Хрвата , кз који je писао при крају рада на припреми Општега имовинског законика, Богишић je детаљно расправљао и о називима (терминима) за два типа сеоске породице код Срба и Хрвата - задружној и инокосној, и извео je прецизне закључке. Он констатује да ce y речнику законодаваца и правника већ одомаћио термин задруга за први тип породице (у таквој заједници живе браћа са својим женама и децом, a често и други сродници), a осврнуо ce и на одредбе Грађанског законика Србије (§ 57), које овај тип породице назива задружна кућа или задруга. Богишић истиче да ce термин задруга већ може наћи y Вуковом речнику, али с тим y вези ставља примедбе Вуковом лексикографском поступку, уза све поштовање које исказује
82 Бојовић 1992, 187.
83 Видети: Богиишћ 1998, 471-5(10,
257
М. Луковић, Генсза терминологије Ошитега имовинског законика (стр. 229-265)